Izvor: Mondo, 06.Jan.2017, 09:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Badnje veče: Zašto se večera na slami

Badnji dan počinje pripremama za Badnje veče koje podrazumevaju, između ostalog, i da se u kuću unese slama. Da li znate zašto?

Božić je dan kada proslavljamo i radujemo se dolasku Sina Božijeg među nas. Dugo očekivani spasitelj je rođen kao čovek, i tako nam je postao još bliži", kaže za MONDO veroučiteljica Jelena Vujić.

Ona objašnjava da nam običaji vezani za Badnje veče približavaju atmosferu mesta Hristovog rođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << .

"Običaji su lepi, ali je od toga važnije da znamo šta proslavljamo za Božić", kaže veroučiteljica, koja nam je objasnil i zašto se za Badnje veče obeduje na slami.

"Slama se prostre po podu, da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hristos. Večera se na podu, u iščekivanju Božića", kaže Jelena Vujić i dodaje da slamu možemo da prekrijemo platnom, ali samo iz praktičnih razloga - da se ne bi raznosila po kući, upadala u jelo.

Takođe, ukoliko nemate mogućnosti da večerate na podu na slami, možete ispod trpezarijskog stola da ostavite malo uvezane slame, simbolično.

Nakon večere slama se ne baca već ostaje u kući tri dana, jer se toliko i proslavlja Božić.

Foto: MONDO

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

U Grčkoj deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.

U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.

U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenica), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.

U Makedoniji deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Kako vi proslavljate Badnje veče? Pišite nam u komentarima.