Izvor: Kurir, 05.Jan.2011, 18:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BOŽIĆNI OBIČAJI
BEOGRAD - Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar obeležavaju 6. i 7. januara Badnji dan i Božić, praznik cele porodice, koja je tada na okupu.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva, a verski običaji i obredi vezani za njega svode se na jedan cilj - umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << domaćina.
Božićni običaji i praznovanje počinju Badnjim danom tako što domaćin rano ujutru odlazi da iseče badnjak - najčešće hrastovo drvce. Na Badnji dan se posti, a uveče se pali badnjak. Takođe, na ovaj dan se ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami, jedu se posna jela.
Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina i bdenja u iščekivanju Božića.
Na prvi Božićni dan dočekuje se položajnik, odlazi se u crkvu na službu i pričest i jede prvi mrsni doručak.
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi specijalna večera bez mesa.
Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi.
U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenica), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija, koji pada 20. decembra (Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Posebnost rumunske božićne trpeze čini "kozonaći" - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
U Makedoniji, 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje badnjaka na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela, to predstavlja Sveto trojstvo, a sva tri dela u kuću unosi otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
