Izvor: Glas javnosti, 31.Jul.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Automehaničar pravi suvenire
Milan Ćosić (65), vlasnik najstarije automehaničarske radnje u Kuršumliji, već tri decenije izrađuje unikatne figurice čuvenih kuršumlijskih kula, koje su nedavno svrstane i na listu 77 svetskih čuda prirode. Suveniri, koje odnedavno prodaje i turistima, Milan pravi od cementa, staklene vode, glet mase i fasedensa, a pripremljenu masu potom oblikuje prstima i primitivnim alatima.
LJubav ovog automehaničara prema Đavoljoj varoši rodila se pre 45 godina, kada je, kako priča, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sa dvojicom drugova prvi put posetio misteriozno čudo prirode. Lepota Đavolje varoši, ali i priča nepoznatog starca koga je tada sreo u blizini kula, zauvek su mu odredili sudbinu.
- Bio sam mlad i želeo sve da vidim i doživim. Verovatno sam zato i otišao do Đavolje varoši, o kojoj sam čuo mnogo priča od starijih. Osim figura, pažnju mi je privukao i starac, koji je, iako je bio jun, u suknenom odelu ložio vatru i na drvenom štapiću pekao sir. Taj čovek, Radan, kome je tada bilo 97 godina, a izgledao je bar trideset godina mlađe, pozvao nas je da sa njim podelimo hranu i popričamo - kaže Milan.
Deda Radan je potom započeo priču o Đavoljoj varoši, prilično različitu od legendi koje je Đosić do tada imao prilike da čuje.
- Ispričao mi je da su figure u stvari okamenjeni svatovi iz vremena paša i subaša, koje su naterale najboljeg domaćina iz ovog kraja da venča sina i ćerku, a svatove bičevima naterali da dođu do crkve. Vila Kosana je, međutim, o tome obavestila Boga, koji je svatove okamenio. Kako nam je starac tad ispričao, vila Kosana je imala zlatnu kosu i stalno se noću kupala u potoku, u kome su ostajale njene zlaćane vlasi. Narod je zato svake prve junske srede dolazio na to isto mesto na kupanje, jer se verovalo da potok podmlađuje. Skupljali su, navodno, i te zlatne vilinske vlasi, i čuvali ih protiv uroka - priseća se Ćosić predanja, dok dodaje da je od deda Radana tada dobio i omalenu glinenu figuru kula, koju je potom dugo čuvao.
Figura je, međutim, uništena kada je 1975. godine rušio staru kući, ali ga je taj izgubljeni poklon deda Radanov stalno podsećao na njega i Đavolju varoš.
- Zato sam pre tridesetak godina počeo i sam da pravim figure od gline - priča Milan.
