Izvor: Glas javnosti, 12.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atentati - neprekidna nit srpske istorije
Postavka izložbe pod imenom „Ubistvo vladara ili o fenomenu političkog ubistva u Srbiji u 19. i 20. veku“, koja se od 9. maja može videti u Muzeju Srbije, privukla je pažnju ne samo domaće javnosti, već, kako kaže kustos muzeja Nemanja Mitrović, i stranaca koji su u Beogradu boravili tokom održavanja Evrosonga.
- Strancima je uglavnom bilo teško objasniti sve rodbinske i dinastijske veze, ali im je naša istorija bila jasnija posle posete izložbe. Bili su najviše fascinirani >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << posmrtnim maskama kralja Aleksandra i Karađorđa - kaže Mitrović.
Autor izložbe je Zorica Janković, takođe kustos u ovom muzeju. Cela izložba je praćena video-projekcijom, a mogu se videti i odela kralja Aleksandra i kneza Mihaila Obrenovića u kojima su ubijeni. Na oba odela se primećuje kuda je metak ušao, a na košuljama su vidljive mrlje od krvi. Tu su i crveni draperi, u koja su posle ubistva bila umotana tela kraljice Drage i kralja Aleksandra Obrenovića. Osim toga, tu su i kraljeve naočare, manžetne sa likom vladarskog para, kao i čaše. Pored modela pištolja kojim je ubijen kralj Aleksandar, nalazi se i autentičan pištolj kojim je ubijen knez Mihailo Obrenović. Izloženi su i cigara kneza Mihaila koju je imao u džepu u momentu ubistva, Karađorđev pečatni prsten, jatagan....
- Evropski vladari i političke elite su tokom 19. i 20. veku strahovali od prevrata i revolucije. Politički atentati su bili česti. Kao oblik borbe primenjivali su ih najčešće anarhisti, pa je ovaj fenomen star koliko i ljudska istorija, dobio i ideološku boju. Tako su ubijeni Abraham Linkoln, ruski car Aleksandar drugi, a samo tokom devedesetih godina 19. veka izvršen je atentat na francuskog predsednika, španskog predsednika vlade i austrougarsku caricu. Na prelomu dva veka ubijen je italijanski kralj, a četrnaest godina kasnije austrougarski prestolonaslednik Franc Ferdinand. I u istoriji moderne srpske države bilo je zavera, ubistava i prevrata. Konkurentnost dve dinastije, Karađorđević i Obrenović, ponekad je „razrešavana“ ubistvima, iako za neka od njih nikad do kraja nije razjašnjena politička pozadina niti su otkriveni nalogodavci - kaže Mitrović.
Ubistvom vožda Đorđa Petrovića povučena je jedna od linija podela u srpskoj politici i društvu. Godine 1817. kada se Karađorđe tajno vratio u Srbiju, knez Miloš Obrenović je budno motrio na njegovo kretanje. Ubijen je u Radonjićkom lugu iste godine kada se i vratio u Srbiju.
Knez Mihailo Obrenović ubijen je u Košutnjaku 29. maja 1868. godine kada se izvezao u šetnju sa Katarinom i Ankom Konstantinović i Tomanijom Obrenović. Knez i njegova sestra su na mestu ostali mrtvi, a Katarina i ađutant Svetozar Garašanin su ranjeni. Smrt kneza Mihaila u kolektivnom istorijskom sećanju predstavljena je kao prelomni trenutak i veliki gubitak na putu ka realizaciji nacionalnih ciljeva epohe i konstituisanje stabilnog društva i države u Srbiji.
U noći između 29. i 30. maja 1903. u Srbiji se desilo ubistvo koje je zapanjilo evropske dvorove i javnost. Ubijeni su kralj Aleksandar Obrenović i kraljica Draga.
- Iako se i kroz istoriju i u javnosti održala teza da je ubistvo počinjeno zbog gneva oficira prema kraljici, pozadina ovog ubistva je mnogo složenija - objašnjava kustos Mitrović.
Glasovi o zaveri protiv bračnog para su se pojavili još 1901. godine, a početkom 1903. kraljevski par je imao pouzdane informacije o prevratničkim namerama mladih oficira koje je predvodio Dragutin Dimitrijević- Apis.
Atentat na kralja Aleksandara u Marseju prvi je atentat zabeležen na filmskoj traci, mada se sam čin ubistva ne vidi. Kralj je ubijen u oktobru 1934. godine, u trenutku kada je prema protokolu trebalo da u pratnji francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua, položi venac na spomenik francuskim vojnicima koji su učestvovali na Solunskom frontu. Mnogi smatraju da je njegovom smrću počeo raspad Jugoslavije. Izložba traje do 15. jula.
