Izvor: Glas javnosti, 23.Nov.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aranđelovdan u kući Baja Pivljanina
PLJEVLJA - Visoko u brdima iznad Pljevalja, pod kamenim soama koje na sve četiri strane pridržavaju nebesa, Pivljani iz Krća kako znaju za sebe slave Aranđelovdan. Na dan slave, pred ponoć, dok napolju grmi severac i sprema se mećava, iz kuće domaćina Vojina Pivljanina, iz grubih muških grla, ječi neprestano - ko podiže slavu krsnu, pomogo mu Bog, i svi sveci i anđeli i sam Gospod Bog...
U prostranoj gostinskoj sobi nove Vojinove kuće, unuka čuvenog Baja Pivljanina, komite >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i ustanika, hajduka i perjanika, u gornjem kraju, u uglu stoji srpska trobojka sa četiri slova „S“ i sa krstom na vrhu koplja. Desno od trobojke na zidu ikona svetog arhangela Mihaila, predvodnika vojske anđela, pred ikonom gori kandilo, kraj kandila gusle. Dugačka sofra puna gostiju, oko sofre miriše tamjan...
Kraj Vojina goste dvore dvojica sinova, Draško i Dragiša, obojica kao od brda odvaljeni, pravi Pivljani.
Vojin, domaćin plećat ko Durmitor, krupnih seljačkih šaka i širokog osmeha, goste dočekuje na kućnom pragu. Sav svečan, čak mu i glas pomalo zadrhti od neke radosti koja ga na Aranđelovdan obuzme i drži čitavog dana.
- Dobro vi mene došli na moju krsnu slavu. Da da Gospod Bog da mi i dogodine vako dođete - prosto kaže...
Oko Vojinove kuće pukla planinčina. Stisla pusta pomrčina. Dole, u livadi pod kućom, par sati pred ponoć, dok odozgo severac donosi fragmente slavske pesme, prst se pred okom ne vidi. Iz pomrčine, tek gde - gde, sa po koje čuke zatreperi slabašna sijalica od komšijskih kuća pa se i ona ugasi. Selo pritisla noć, miriše na sneg, a iz Vojinove slavske sobe, seoski domaćini, komšije, malo - malo pa izađu napolje, pred kuću, gledaju u nebesa, zagledaju pomrčinu, viču - ‘oće snijeg pred zoru, evo, viđećete...
Vojinova kuća je domaćinska. Jedna od najjačih u selu. Kud god polazio, šta god radio, Vojin se prvo prekrsti, pomoli Bogu i svetom arhangelu Mihailu, pa se onda prihvati posla. Tako je i sinove naučio. U njegovoj kući zna se red, poštuju se običaji i starina, uoči praznika miriše tamjan...
- Ovo mi je najljepši dan u godini. A kud ćeš ljepše nego kad ‘vako, uveče, uspodignemo krsnu slavu, kad se za sofrom okupe komšije, kumovi, prijatelji. Svima nama slava je, naše krsno ime, ono najsvetije što imamo - veli Vojin.
U Pivljanima u Krćama, unuci i praunuci Baja Pivljanina slavu i običaje čuvaju kao oko. Slave dan-danas kao što je slavio i njihov čuveni predak u kome je u teška vremena bilo i junaštva ali i čojstva...
U Vojinovoj kući, kao i u domu Ikonije Pivljanin, slava se lomljenjem slavskog kolača podiže uveče, kad se okupe gosti. Ikonija umesila kolač po starinski, ispekla ga, ukrasila krstom, uveče, kad su stigli sinovi, snahe, unuka, komšije, starici srce zaigralo od radosti. Puna kuća naroda, puna sofra, na sofri, pod ikonom i guslama gori slavska sveća...
Trenutak unošenja slavskog kolača za sofru je trenutak i radosti i bogobojažljivosti i zahvalnosti Bogu i svetom Mihailu, trenutak kad se svi u kući, uz Očenaš pomole Bogu za zdravlje i napredak kuće i čeljadi, da Bog da da se u domu i dogodine slavi Aranđelovdan. Ikonijin sin Zdravko na sofru prvo stavi bukliju, metalnu posudu punu ljute rakije u koju su potopljene tri crvene jabuke, na bukliju stavi kolač, na kolaču zapali tri upletene sveće... Dok sveće gore i dok sobom miriše tamjan, a oko prozora zavija vetar i donosi prve kapi kiše, Ikonija tek čujnim šapatom čita molitvu za decu i unuke, onda se široko prekrsti...
Kad sveće na kolaču dogore, Zdravko i komšija Mile Čolović lome kolač. Tri puta ga okrenu nad sofrom. Mile za to vreme čita:
- Kuda kolo odilo, nuda žito rodilo. I kuda ne odilo i tuda rodilo. U trsu trsato, u busenu busato. Klasovi ko đakovi, snopovi ko popovi. Koliko u kolaču zrnaca, toliko ti domaćine Bog dao ovaca...
Kad slome kolač, Zdravko i Mile se izljube u obraze, čestitaju jedan drugom, nazdrave iz buklije gostima...
Onda iz Ikonijine starinske kuće jeknu gusle:
- Ide vojska od Užica, pred njom Srpko Medenica...
- ‘Vako ja i zimi, kad ostanem sama, a kad zamete snijeg, puštim gusle na kasetofon, pa do neko doba noći slušam... Razgovaram se - kaže Ikonija.
Mile, pre nego što je stigao na slavu kod Ikonije, obišao tri kuće Pivljana, Vojinovu, Milovu i Gojkovu...
- Ja kod njih za Aranđelovdan, oni kod mene za Jovanjdan. Nekad, krene iz Čolovića nas po desetoro u koloni u Pivljane na slavu. Snijeg do pojasa, mi prtimo odozdo, a gore po selu prašte puške, ječi pjesma... Dođemo noć uoči slave, a znali smo ostati posle po tri dana, i na dan slave, i na prve i na druge ustavke, spavamo kod domaćina... Na Jovanjdan, dođu mi ujaci na slavu preko LJubišnje, metar i po snijega, oni pojašu konje, porane dobro, a kod nas stignu uveče po mrklom mraku - posle se Mile za punom sofrom prisećao starih vremena.
U Vojinovom dvorištu još stoji stara kuća, kula Baja Pivljanina. Zidana pre stotinu i jače godina, kameni zidovi debeli po metar, kula bila Baju Pivljaninu i kuća i tvrđava i osmatračnica da vidi kuda Turci prolaze i kad kuli prilaze...
- Ovde u ovaj ćošak Bajo je odlag’o pušku kad odnekle dođe. Ova ikona svetog Mihaila stajala je ovde, u gornjem kraju još dok je Bajo slavio. Sad ko da gledam, uoči Aranđelovdana, ili ujutru, na slavu, prtinom kroz selo, kući prilazi kolona gostiju, neki na konjima, neki peške. Dođu, pa ostanu tri četiri dana, nije ovo ko sad, dođu ručaju pa odma moraju da idu - priča u staroj Bajovoj kući Vojinova majka, Bajova snaha Milena, ponosna starica, zabrađena u debelu maramu.
U Pivljanima, u Krćama, potomci čuvenog hajduka i ustanika čuvaju slavu i stare običaje. Gore visoko u brdima gde je obraz još preči od glave, gde se slava slavi i u kućama i u dušama. Pivljani slave, a njima slava pomaže.
a mi u srbiji? ne slavimo? ili smo manje srbi od pivljana i ostalih crnogorskih JUNAKA, koji nam uzgred budi receno, noz u ledja zabise? i jos cete nas uciti kako oni u crnoj gori slave, daleko im lepa kuca. sto se bre, recimo, prema bugarima ili rumunima ne postavite tako kao prema crnogorcima, i oni su nam prve komsije, a i posteniji su prema nama sto se tice kosova a i svega ostalog? ja crnu goru shvatam tako kako i jeste u sustini, kao inostranstvo, a i vize da nam uvedu ne bi me cudilo od crnogoraca. oni su nam braca, bas kao i rusi, bar tako kazu. a i podrsku nam daju, doduse zasad samo moralnu. od njih nas bas nista vise nece iznenaditi
Postovani gdine Radasine,
niko u ovoj reportazi nije doveo u pitanje slavljenje slava u Srbiji. Gospodin Zoran se , kao gost zatekao u nasoj kuci toga dana i napisao ono sto je video i cuo kako bi predstavio narode i obicaje i iz drugoh krajeva. Vas komentar se nista ne razlikuje od DPS-vog govora na pojedinim mitinzima te stranke. Mislim da ne bi trebali da na ljude gledate upsteno.
S postovanjem,
praunuka Baja Pivljanina
