Izvor: Politika, 23.Mar.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Analizom krvi do prijatelja i partnera
Hepatolog i profesor interne medicine priča o transplantaciji jetre, po stavu starih Grka „podmuklom organu”, o hrani i erotici, ljubavi i zdravlju, mislima i životu, emocijama, učenju od Frojda...
Dr Rada Ješić, hepatolog, redovni profesor interne medicine na Medicinskom fakultetu u Beogradu i načelnik Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra Srbije (KCS), bila je duže vreme i predsednik Komisije za transplantaciju jetre, kad su ove operacije tek počinjale da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se rade. Mi smo tada, u okruženju, učinili to prvi. Ali, Srbija je sad, po ovim intervencijama – poslednja u regionu!
Prema novim planovima KCS-a, tako više ne bi trebalo da bude. To je povod za razgovor sa dr Radom Ješić, u kojoj pacijenti vide „produženu ruku boga”.
Rođena je 27. januara 1954. u Beogradu. Medicinski fakultet je završila 1977, a zatim je stekla sve potrebne specijalizacije. U braku s Vladimirom ima sina Dušana (21), studenta treće godine medicine.
Kad je i ko je prvi operisao jetru u Srbiji?
Prvi je to 1995. učinio profesor Božina Radević sa svojim timom u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”. Od tada, pa do 2004. urađeno je 18 kadaveričnih transplantacija i dve sa živog donora. Zatim su, u drugoj fazi transplantacija jetre, formirani timovi u Kliničkom centru Srbije, na VMA, i u Novom Sadu. U sva tri centra dosad je urađeno 25 transplantacija jetre.
Kad će taj broj biti uvećan?
Sada u kliničkom centru ima oko 50 pacijenata koji su pripremljeni za transplantaciju jetre i nalaze se na listi za transplantaciju. Mojih 20 godina iskustva u ovom poslu mi govori da bi, po novom programu, ako obezbedimo više donora jetre, sve odnose trebalo da podignemo na najviši nivo.
Zašto se dugo čeka na transplantacije?
Nije bio usvojen zakon o donorima. To je veliki problem i u drugim zemljama. Potrebno je napraviti sistem po ugledu na svetski, stimulisati i rešiti pitanje donacije i raspodele organa. Organi za presađivanje se uglavnom dobijaju od kadavera, od pacijenata koji su doživeli moždanu smrt, ali imaju očuvane druge vitalne funkcije.
Davalac može da bude i živ?
Može. To se obično planira kod dece ili kod osoba koje su po konstituciji pogodne za to. U tim slučajevima se od donora uzme deo jetre, jer je to organ koji se brzo regeneriše. To je prednost u ovim transplantacijama. Taj oporavak donatora i doniranog nije duži od četiri do šest nedelja! Ovi pacijenti se posle oporavka potpuno vraćaju svim životnim tokovima.
Kako tumačite promene u Kliničkom centru Srbije?
Verujem da će transplantacije kod nas sad biti češće. Radi se na organizaciji svih segmenata u tom poslu. Formiraju se novi timovi i podmlađuju kadrovi, pa očekujemo da ćemo se, u svim delovima ovog posla, vrlo brzo približiti kolegama u regionu, pre svega Hrvatima, koji su u evropskom vrhu transplantacija svih organa.
Šta jetra može da nam kaže?
Jetra je, posle mozga, najveći organ u čovečjem telu i ima mnogobrojne funkcije. Ipak, stari Grci su govorili da je to „podmukao organ”. Oni su zbog položaja jetre, koja se nalazi na desnoj strani tela, ispod rebara, smatrali da tu stanuje duša koja može da bude „podozriva” i, „prevrtljiva”... Ali, mnoge funkcije jetre još nisu poznate.
Šta savetujete kao preventivu?
Najosnovniji pregled je analiza krvi. Ova dragocena tečnost prolazi kroz sve delove našeg tela i njenom analizom možemo, vrlo precizno, da dobijemo vernu sliku našeg ukupnog zdravlja.
A šta nam još kazuje krv?
Postoje četiri krvne grupe: A, B, AB i 0 i svaka ima negativan i pozitivan predznak, pa ih ukupno ima u osam varijanti. Na osnovu analize krvne grupe pravi se pouzdan psihološki profil osobe. To se odavno čini u istočnjačkim zemljama. Japanci u svakodnevnom životu primenjuju metod analize krvnih grupa – ketsvekigata. Većina ljudi je koristi kad bira prijatelje i partnere.
Kako čuvate zdravlje?
Ne mogu time da se pohvalim. Imam mnogo obaveza i na poslu i u kući, pa priuštim sebi samo šetnju u prirodi. Vodim računa o ishrani.
Postoji li veza između hrane i erotike?
Ne mogu to da komentarišem kao stručnjak, jer to nisam, već kao laik, a u tom slučaju svako od nas ima lično iskustvo.
Kako ljubav deluje na zdravlje?
Ljubav je najuzvišeniji ljudski odnos prema svemu: partneru, porodici, poslu, prijateljima, prirodi... I čuva nas od bolesti, jer deluje vrlo pozitivno na svakog.
Da li su misli i život u istoj ravni?
Kaže se „kakve su vam misli takav vam je život”. To je velika istina do koje se došlo empirijom, a sva saznanja koja se temelje na iskustvu, su tačna. Na primer: pozitivan čovek ima kvalitetniji život i, uglavnom, dosegne onome čemu teži.
Koja je vaša emocija najjača?
Majčinska. Odnos prema detetu je nešto što samo majke mogu da objasne. Posle toga dolaze pacijenti, pa sam sebi na trećem mestu.
Šta vam je sad najvažnije?
Samohrana sam majka. Vladimir je umro pre tri godine, pa sam sad, uz posao koji veoma poštujem i volim, okrenuta sinu. Zato pre svega želim da nas dvoje budemo zdravi, da imamo lepu saradnju, da on završi fakultet, da i dalje budemo okruženi velikim brojem prijatelja, kao i da jednog dana postanem srećna baka.
U čemu vidite smisao života?
U ispunjenosti na poslu i u privatnom životu. Zadovoljna sam, iako sam želela da imam i petoro dece, ali nisam imala sreće da ih dobijem.
Šta ste naučili od Frojda?
Pre svega stav da bi uvek trebalo da slušam sebe, svoje emocije i instinkte.
Čiju misao sledite?
Hipokratovu zakletvu!
objavljeno: 24.03.2013
