Izvor: Story, 06.Mar.2016, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ana Stanić: Sina učim da bude džentlmen
Popularna kantautorka koja je nedavno završila snimanje spota za naslovnu numeru svog albuma Priča za pamćenje, otkriva zašto ona i njen suprug neguju međusobne razlike, kako se naslednik Vuk ponaša kada raskine sa devojkom u obdaništu i zbog čega mu zasad koš
Foto: Marko Sovilj
Nije potrebno baš svaki put pipnuti vatru kako bi se utvrdilo da ona peče. Upravo zato je Ana Stanić (40), dok se kupa u harmoniji svog porodičnog života uz supruga Momčila >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Lavrnića (44) i četvorogodišnjeg sina Vuka, napravila verovatno svoju najbolju pesmu o kraju ljubavi – Priča za pamćenje, po kojoj je čitav album dobio ime. Ovih dana Ana je završila i snimanje spota za ovu numeru. Kao reditelj potpisao se njen dugogodišnji bliski saradnik Marko Sovilj.
- Ova pesma ima snažan tekst o kraju jedne ljubavi, pa smo hteli da to dočaramo kroz specijalni odnos između glumca i glumice, a ja sam samo u ulozi naratora. Imali smo privilegiju da snimamo na prelepom imanju Terra Panonica u Mokrinu, jednoj kreativnoj oazi koja će dati poseban umetnički pečat ovom spotu, što nas je sve u ekipi dodatno inspirisala tokom snimanja. Ovo je treći spot s aktuelnog albuma i volela bih da snimim još jedan za pesmu Dragi – otkriva pevačica
Story: Čini se da su vam nove pesme emocionalno dramatičnije nego većina ranijih, suprotno idiličnoj, skoro poslastičarskoj slici vašeg ličnog života. Otkud to?
- Moja mirna porodična luka, koju tako ljubomorno čuvam, ima jednu malu manu – idila nije dobra za stvaranje muzike, što znamo još od vremena velikih klasičara. Šalu na stranu, kad si autor, dobra stvar jeste to što godine, na neki način, rade za tebe. Sva dobra i loša iskustva, lomovi, patnje, preživljavanja tuđih patnji, svaka kap krvi koju si pustio, sve to ostaje negde zabeleženo na tvojoj matičnoj ploči i tu miruje. Ja sam želela da ovo bude muzički zreliji album, pa sam morala mnogo dublje da zalazim u sebe dok sam radila na novim pesmama i da tražim snažne i iskrene emocije koje ću utkati u njih. Zbog toga je ceo proces trajao duže i za mene bio komplikovaniji, ali draže mi je ovako.
Story: Napunili ste četrdesetu, šta su vam godine donele, a šta odnele?
- Pre dva meseca napunila sam 40 godina i umesto da ignorišem taj dan, što mi je bila prva pomisao, napravila sam veliku žurku na kojoj su se svi, uključujući i mene, fantastično proveli. Mislim da je to bio najbolji način da dočekam ulazak u novo životno poglavlje, barem kada su brojevi u pitanju. Moja svest i dalje je zamrznuta u ranim tridesetim i najbolje je da tako i ostane. Ne oblačim se i ne ponašam kao prosečna žena mojih godina, što nije svesna odluka, već prirodni impuls. Ono što su mi donele jeste trezveniji pristup životu i odnosima, bolje sagledavanje prioriteta i ponašanje u skladu s tim.
Story: Tu je još jedan jubilej: decenija ljubavi sa Momčilom. Šta je tu sve evoluiralo, a šta nije i neće?
- Evoluirala je naša svest o tome da znamo šta imamo i šta moramo da čuvamo, naročito od kada smo postali roditelji i od kada želimo da naš sin odrasta u srećnoj porodici. I dalje smo različiti, sada možda više nego ranije, ali naučili smo da jedno drugome pustimo da svoju različitost gaji i neka interesovanja zadovoljava sa prijateljima ili sam. Nismo od onih parova koji svuda idu zajedno. S druge strane, uživamo u međusobnom druženju, izlascima i putovanjima udvoje.
Story: Ranije ste tvrdili da naslednik Vuk, kad se izuzmu vaše oči, ne liči ni na koga. Da li je sada počeo da svira gitaru ili barem igra basket kao tata?
- I jedno i drugo! Mada trenutno pokazuje veliki talenat za sport, ima izraženu sklonost ka muzici i ja se trudim da ga upoznam sa dobrim stvarima za decu i odrasle. Što je najvažnije, pokušavam da ga naučim da se ne stidi da zapeva i zaigra kad čuje pesmu koju voli.
Story: Ima li u obdaništu neku prvu ljubav?
- Već dve godine ide u vrtić i od samog početka dešava nam se zaljubljivanje. Vrlo rano počeo je da govori ko mu je devojka, ko drugarica, a ko ni devojka ni drugarica. Sada imamo situaciju da je već godinu dana u vezi s jednom devojčicom iz njegove grupe, mada nekad i raskidaju pa se njena mama i ja šalimo kada ih uzimamo I pitamo: U kom smo sad statusu. Neke su i zaljubljene u njega i prema njima se ponaša kao džentlmen, što je takođe jedna od stvari kojima ga učim.
Story: Na šta se odnosi Momčilov deo vaspitavanja sina?
- On ga uči disciplini i stizanju na vreme, pošto ga vodi ujutro u vrtić, u čemu ja ne bih bila tako istrajna. Opet, generalno gledajući, rekla bih da sam ja malo stroža. On ga je naučio i mnogim veštinama, na primer da vozi bicikl već sa četiri godine.
Story: Kod kuće imate odličnu akustičnu gitaru, da li vam sin ili suprug kod kuće ponekad naruče neke pesme?
- Gitara je stalno u upotrebi i njih dvojica vole da me slušaju kako sviram. Sa Vukom imam malo problem jer mu još ne dozvoljavam da je uzme u ruke, a malu gitaru je polomio, tako da ste me lepo podsetili kako je vreme da mu se kupi nova.
Story: Pre više godina ušli ste u fashion sferu, da li vas dizajniranje haljina još drži ili ste ipak ustanovili da vam je muzika draža i važnija?
- Svakako da je muzika vodeća na lestvici strasti. Haljine su bile fenomenalno iskustvo i trenutno su u statusu čekanja, ali mnogi me pitaju za njih, pa bih volela da uskoro nađem vremena i osmislim neke nove modele.
Story: Idete li još na časove plesa?
- Naravno, s tim što sam ubacila i dodatni kombinovani trening. Plesom spajam lepo i korisno jer često vežbam koreografije za neki nastup ili snimanje. To mi je ujedno i trening, ali i način da se uz muziku zabavim i izbacim iz sebe nagomilani stres. Moja koreografkinja i profesorka plesa Bojana Aničić, za sve ove godine uspela je da toliko razmrda moje kukove, grudi i ramena da bih uskoro bez stida negde mogla odigrati i trbušni ples.
Razgovarao: Igor Karanov
