Izvor: Glas javnosti, 05.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika shvata svoj greh
Dojna Galić-Bar nedavno je posetila Srbiju, svoju domovinu, kako sama voli da kaže. Povod dolaska ugledne doktorke medicine koja je usled nepravde posleratnog komunističkog režima napustila Srbiju i emigrirala u Ameriku, gde je ostvarila vrhunsku karijeru neuropsihijatra, jeste predstavljanje njena dva romana, „Kuglica“ i „Kuća slomljenih ogledala“. Ove dve knjige objavljene na srpskom i engleskom jeziku donele su Dojni Galić-Bar tri nagrade, visoko internacionalno priznanje „Dostojevski“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << „Kočićevo pero“ i nagrada Andrićeve akademije. Pored toga, ovih dana se Rusiji, u izdanju uglednog moskovskog izdavača „Eterna“, pojavio prevod njenog romana „Zvona i vetar“. Budući da tokom dana radi u svojoj psihijatrijskoj ordinaciji, piše uglavnom noću, blažeći, kako kaže, tugu za za Srbijom.
U kojoj meri je situacija sa Kosovom probudila patriotizam srpske dijaspore u Americi?
- Kad smo imali problem s Kosovom, patriotizam se nekako probudio i u Ilinoju. Ja sam očekivala da će na tom protestu koji smo mi organizovali da budu prisutni mahom stari ljudi, ali sam se iznenadila kada sam videla mnogo omladine. Bili su to mladi koji su u Ameriku došli posle rata kao izbeglice ili kao studenti, a koji su danas američki građani. Svi zajedno smo na velikoj hladnoći, mislim da je bilo deset stepeni ispod nule, stajali pod jednom srpskom zastavom. Meni je to dalo nadu. Dobro je da posle toliko godina imamo u našoj politici i mlade ljude, stvarne patriote koji će biti na položaju zato što vole svoju domovinu, vole budućnost svoje domovine, a ne samo položaj, vožnju džet-set avionima, posete ambasadama, partijama. Jedino omladina će vremenom dovesti do promena.
Šta mislite o Baraku Obami, o budućnosti Amerike s njim na čelu?
- Mislim da će konstitucija Amerike ojačati sa Obamom. Ne znam mnogo o njemu, ali mislim da je on doneo doneo taj duh promena i da narod razmišlja šta se dešava stvarno Americi. Ja verujem da će u politici prema drugim zemljama biti pozitivnih promena. Mene samo malo plaši da li je Amerika stvarno spremna da prihvati da je u Beloj kući crnac. Iako su glasali za njega. Plaši me to što je Obama toliko obećavao da neće moći sva ta obećanja da ispuni. Meni je on odavao utisak megalomanije, da će on ne samo menjati Ameriku, nego da će biti taj anđeo koji će da promeni ceo svet. A ko je taj ko može da menja ceo svet? Druge nacije se nadaju da će on doneti neke unutrašnje promene, ali ja mislim da jedan predsednik Amerike ne treba da diktira drugim državama kako one treba da budu ustrojene i kako treba da žive. I zaista mi je strašno i neprihvatljivo da samo potpis tog predsednika može da znači oduzimanje dela jedne zemlje kao što je to učinio Buš ne poštujući čak ni rezoluciju UN. Mnogi ljudi u Americi, moji prijatelji, zanimaju se za Srbiju. Oni se zanimaju za našu istoriju, za naše manastire, naše svetitelje. Nije narod kriv. Vođe su krive. U svim državama narod je dobar. Nema majke ili oca koji želi da mu sin ili ćerka ide u rat koji oni ne razumeju. Kao što smo se mi pitali zašto se događa bombardovanje Beograda, tako smo se pitali tokom poslednjeg glasanja zašto šaljemo mlade ljude da se bore po svetu. Ja mislim da američki narod može da shvati kakvi smo mi. Amerika je i pre Buša, sa njegovim ocem još, počela da ulazi u afere drugih država. LJudi su počeli da se pitaju zašto je to Americi potrebno. Sve više je mladih ljudi koji se pitaju. Tu su i žene. Šta će to Americi? Žene sa svoje strane doprinose pitanjem zašto njihovi sinovi moraju da idu u rat. Gde? Protiv koga? A i oni sami se pitaju koliko su i zašto civila ubili. A onda se vraćaju intelektualci koju se osvrću na te promašaje i demonstraciju sile i kada je Srbija u pitanju, mnogi pronalaze da je Srbija za Ameriku jedan veliki greh.
Ostvarili ste vrhunsku karijeru u svojoj profesiji, imate svoju porodicu, majka ste, baka... Imate li neostvarenih želja?
- Molim Boga da mogu svake jeseni bar dve, tri nedelje da provedem u Beogradu, da donesem svoju novu knjigu, koju poklanjam srpskom narodu. To meni znači toliku radost koju nisam mogla da doživim u mladosti, a sada to mogu. Ta ogromna čežnja za Beogradom je izvor mog pisanja.
