Izvor: Politika, 25.Maj.2012, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambivalentna majka
Kada neko prema nekoj drugoj osobi pokazuje dvojni odnos, koji je i pozitivan i negativan, tada kažemo da je prema njoj ambivalentan. Odnos majke prema detetu je poslednje mesto gde bismo očekivali ambivalentnost. Brutalni postupci pojedinih majki prema svojim bebama i maloj deci, uključujući ubistvo deteta, čedomorstvo, sasvim su suprotni od naših uveranja o urođenom materinskom nagonu, o arhetipskoj prirodi bezuslovne majčinske ljubavi. Zato se pitamo: Kako majka može mrzeti vlastito dete?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Trenutak kada je organizam neke devojke spreman za materinstvo je sve dalji od trenutka kada je ta ista devojka emocionalno spremna da bude majka, da svoje potrebe i želje podredi potrebama deteta. Prema transakcionoj analizi svako od nas, bez obzira koliko ima godina, nosi u sebi svoje dečje Ja – izvor potreba, želja i zabave. Žena je spremna da bude majka kada je spremna da na neko vreme isključi to svoje dečje Ja. Tada se može posvetiti zadovoljenju potreba svog stvarnog deteta – sina ili kćerke. Ukoliko ga ne isključi, majčino dečje Ja razvija prema stvarnom detetu odnos starije sestre koja se oseća ugroženom od mlađeg deteta, tako da reaguje ljubomorom, zavišću i mržnjom.
Vrhunac neprijateljstva je kada majka počinje da misli da joj je dete svojim rođenjem upropastilo život. Doživljava da je rađajući dete, odbacila svoj vlastiti identitet, aspiracije i ciljeve, način života koji bi trebalo da joj donese sreću. U okviru ovakve iracionalne logike „ili ono ili ja”, odbacivanje ili ubijanje deteta je neka vrsta majčine samoodbrane.
Predstava o „savršenoj majci” koja, kada rodi dete, potpuno zaboravlja na sebe i koja se trajno posvećuje detetu ili deci, žrtvujući se za njih i porodicu dvadeset i četiri časa dnevno, narednih osamnaest godina, zastrašuje buduće majke. Pogrešno verujući da je potrebno da se potpuno i trajno odreknu sebe, svog dečjeg Ja, sve više mladih žena prolongira trenutak rađanja deteta želeći da do tada što više uživa u životu. Neke se zbog toga svesno odriču materinstva.
Previsoki kriterijumi „savršene majke” čine da se žene osećaju nesposobnim za ulogu majke, zbog čega njihovu trudnoću i porođaj prate velika teskoba i snažna depresija. Trudeći se maksimalno da u prvih pola godine nakon rođenja detata dokažu da su „savršene majke” neke žene doživljavaju sindrom izgaranja. Tada mogu doživljavati različite destruktivne i užasavajuće porive prema deci (koje nikada ne sprovedu u delo).
Za razliku od savršene, dobra majka se intenzivno posvećuje detetu privremeno, tokom prve tri godine, posle čega se vraća u svoje druge uloge. Znajući da će biti tako, one imaju mnogo manje razloga za ambivalentnost.
Zoran Milivojević
objavljeno: 26.05.2012
