Izvor: Glas javnosti, 26.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanke na Ravnoj gori
Posle mnogih godina priželjkivanja i potajnog nadanja da će im kućni prag prekoračiti snaje, ovih dana se želja dobrog i imućnog domaćina Radiča Tanaskovića (72) i žene mu Dušanke iz sela Družetići, pod Ravnom gorom, ispunila jer im je sin Mićo (36) u kuću doveo snaju Meritu iz okoline Skadra, a, ako bude sreće, iz istog mesta će svoju mladu za neki mesec dovesti i njihov stariji sin Radoš (44) koji je već begenisao i verio devojku Tonju.
- Kuća nam je, prijatelju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zapevala od kada je kućni prag prekoračila snaja Merita. Može po selu da priča kuj šta oće, ali smo snajom iz Albanije prezadovoljni. Čeljade je da ne može da bidne bolje. Sa sinom Mićom se mnogo dobro slaže, a nas dvoje starih toliko poštuje i ceni da nam je ponekad i neprijatno. Eto, ujutru je prva na nogama, skuva kafu i prvo posluži mene i svekrvu, pa devera Radoša i muža i onda sama obavi skoro sve kućne poslove. Kada to završi, onda poita da pomaže ako se šta radi u polju, ako spremamo u šumi drva... Mi joj to, naravno, branimo, mislim, nisu to poslovi za mladu, ali ona nam objasni da su to njene obaveze, da joj ništa nije teško i da tako mora da bidne. Ma, Merita najviše liči na naše devojke od pre nekoliko decenija kada su bile tako vaspitane da su znale za svaki red. E, to mi je posebno milo! Eto, na priliku, krenem nekim poslom u varošicu, a ona mi ne dozvoljava da idem bilo kako obučen nego mi spremi i opegla najlepšu košulju, očisti mi cipele, sagne se čak i da mi veže pertle, a o njenom odnosu i poštovanju prema njenom čoveku i deveru i da ne pričam. Ej, bre, da njoj nije teško da klekne da mi veže cipele! Eto, takva je naša snaja Merita i Bogu hvala da je došla da živi u našoj kući gde joj se, što stalno ponavlja, mnogo sviđa - pričaju prezadovoljni Radič i Dušanka.
TONJA DALA BESU
Poučen iskustvom iz kuće, i stariji Mićov brat Radoš je na dobrom putu, zapravo, skoro na kraju puta da reši pitanje životne saputnice.
-Dok smo boravili u Skadru meni je za oko zapala, a i ja njoj, devojka po imenu Tonja. Preko posrednika smo rekli jedno drugom šta imamo i kakve su mi namere i ona je dala besu da će se udati za mene. Naravno, uz pristanak njene rodbine kupio sam joj prsten, sat, zlatni lančić i narukvicu i na taj način sam je verio. Za neki mesec, kada Tonja bude dobila vizu, i ona će doći u našu kuću u Družetićima, ali mislim da će iz Albanije u naše krajeve doći još devojaka jer je veliki broj Albanki koje zovu Meritu i raspituju se o našim momcima i o životu u Srbiji...
Kuća Tanaskovića je domaćinska kuća, a u domaćinskoj kući nije lako biti domaćica.
- Ćeri nemam, ali sam sada, eto, verujte mi, dobila i ćerku. Merita me je odmenila u svim poslovima. Mnogo toga je naučila da radi tamo odakle je došla, a ono što nije znala zahtevala je od mene da je naučim. Jes, malo nam je problem da se sporazumevamo jer Merita još ne govori dobro naš jezik, ali kada se ljudi u duši razumeju, onda je sve lako. Posebno se trudi da što pre nauči da sprema ova naša jela, ali sve ti je to slično, pa će se brzo da se svikne. E, vala, od kada je došla Merita, ogrejalo me žarko sunce. Baš tako!- kaže svekrva Dušanka, koja je toliko duševna žena da joj ime savršeno pristaje.
Dugo je Mićo Tanasković, neženja iz Družetića, razmišljao šta mu valja činiti po pitanju životne saputnice. Vreme je prolazilo, a u Družetićima je iz godine u godinu bilo sve više neoženjenih momaka tako da ih je danas oko 60. Konkurencija velika, broj devojaka mali, a i devojke su postale toliko probirljive da im je nekako sve milije da se udaju negde u gradu.
- A šta sam drugo mogao nego da odem u Albaniju i da se oženim? Zapravo, ništa od toga ne bi bilo da nije bilo mog druga iz vojske Artura, Albanca koji živi u gradiću Tuzi u Crnoj Gori. Jednom on došao da me poseti ovde u Družetićima i vidi da imam veliki problem. Ponudi mi da mi pomogne, naravno, ako ja hoću da dovedem mladu iz Albanije. Tako i bude! Posle nekog vremena javi mi Artur da mi je pronašao dobru priliku u okolini Skadra, da je devojka poštena, lepa i dobra, da je iz dobre katoličke porodice, da je voljna da pođe za Srbina... Onda ti ja i moj vrat Radoš sednemo na voz, odemo zajedno sa Arturom u kuću Marticanaja na gledanje, a kada su njeni procenili da sam dobra prilika za Meritu, sve je bilo gotovo. Odmah sam je verio tako što sam joj kupio prsten, zlatan lančić, narukvicu, sat ... Posle jedno mesec dana, po dogovoru, otišli smo u Skadar gde je Meritin brat koji živi u Americi pripremio svadbu po njihovim običajima, ali su ispoštovali i mene i brata Radoša tako što su našli orkestar koji zna da svira i srpske pesme. Mi njima poklone koje smo doneli, oni nama mnogo poklona za svakog od ukućana, devojku koja je bila u venčanici pod ruku, pa u Družetiće. Eto, tako sam se oženio i, prema onome kako se Merita prilagodila i kako se ponaša prema meni i prema mojima, sada sam već siguran da nisam pogrešio. Zasada, dok ne stignu svi potrebni papiri, živimo nevenčano, ali ćemo i to uskoro završiti i venčati se po svim pravoslavnim običajima na šta je Merita pristala pri prvom našem gledanju. Jeste bilo malo priče po selima oko Pranjana o toj mojoj neobičnoj ženidbi, ali na te priče ne obraćam pažnju jer sada imam mnogo preča posla.Tako, pričaju ljudi, ali sve je veći broj onih koji dolaze kod mene i Merite i raspituju se da li bi se još neka njihova udala u nekom od sela podno Ravne gore.
Katolkinje ne daju "besu"...
Jadna nam majka srpska sa ovakvim Srbima kao sto je ovaj Mico.
Prvo jadan si ti sa takvim komentarom a ako nekoga treba da bude sramota to ne treba da bude majke koje radjaju "takve" sinove nego majke koje radjaju takve kceri kojima bi vezivanje pertli ostarelog i bolesnog muzevljevog oca bilo pravo ponizenje,sto nije za ovu divnu devojku,cudo kako je uopste i pristala da dodje u Srbiju.
Ja sam Srbin,pristalica SRS ali ovde je rec o ljubavi i ja to potpuno podrzavam!
U Canadi gde zivim 14g i drzavljanin sam vec 10g biti farmer nije sramota NAPROTIV velika stvar pozitivna jer nemoze svako da bude farmer a ovde su farmeri veoma bogati ljudi s minimum 100 hektara zemlje pa do stotine hiljada hektara velikih farmera.
Farmeri su obicno po tradiciji svi rade na svojoj farmi od amloga deteta do najstarijega clana familije.
Svugde je tako na zapadu osim eto u Srbiji gde su komunisti decenijama mnogo sta upropastili a ovi sadasnji idioti nastavljaju kao komunisti i JOS gori u mnogo cemu.
U Srbiji su dakle komunisti mnogo sta naopako postavili a ovi posle njih(komunisticka djeca)samo nastavili i JOS naopakije rade.
Kada u Srbiji gledate TV stallno gledate one pevaljke(kurvice)i to TV priakzuje kao nesto pozitivno(boze sacuvaj)a seljaka(farmera)kao jad bijeda (negativno).Taj urednik sef TV u Srbiji je idiot i kriminalac jer to tako dozvoljava.Umesto da je na TV seljak i zakoni da budu veoma povoljni za seljaka.......Seljak je stub drzave i treba da se prema tom stubu drzave mnogo sta zakonski propagandno odnosi kao prema svetinji.
Nesrecnica. Pa, sta je ona tamo - kucna pomocnica?
