Izvor: Politika, 20.Nov.2011, 00:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ajvar osvojio i Švedsku
Bivši Jugosloveni su nam doneli specijalitete, a tako i treba da bude jer hrana zbližava ljude, kaže kuvar Anders Arnel
Marinirani losos, usoljene haringe, rolnice od kupusa, salata od cvekle i crvenog kupusa i razne druge đakonije mamile su proteklih dana goste sa pravog švedskog stola koji su u Beogradu postavili gosti iz Skandinavije.
Kako se sprema jedan švedski specijalitet na javnom času kuvanja pojasnio je Anders Arnel, koji za sebe kaže da nije kuvar, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << već „kulinarski propovednik”.
– Kuvaru je cilj da nahrani ljude, a kulinarskom propovedniku da ih nagovori da kuvaju za sebe. To je moja misija.
Čas kuvanja koji je održao pred beogradskom publikom u okviru manifestacije „Nordijski dani” nazvao je stend-ap kuvanjem. Poput komičara koji zabavljaju goste prosipajući viceve, Arnel je priredio šou sa tepsijama i daskama na kojima je redom seckao i slagao gambore, mirođiju i obavezni celer koji toliko voli da mu krasi vizit-kartu.
Dok je pred gostima „Supermarketa” kao prilog pravio salatu sa rikotom, ispričao je kako već godinama oni na dalekom severu uživaju u specijalitetima sa juga kao što su ajvar i pinđur.
– Dolaze nam pravo iz Srbije. Ima više od deset godina kako me je jedan čovek sa Balkana upoznao prvo sa ajvarom, a potom i sa pinđurom. Kasnije sam po švedskim supermarketima popularisao te specijalitete, uz kobasice i kiseli kupus, i svima su se svideli.
Veče pre nego što je našim sladokuscima predstavio skandinavske đakonije gostio se u restoranu „Tri šešira”. Umesto tartar bifteka koji je nameravao da naruči, nije se bez naočara snašao sa jelovnikom, pa je dobio jelo koje po njegovom opisu liči na Karađorđevu šniclu i veoma mu se svidela.
Sličnosti između švedske i srpske kuhinje su velike, smatra Anders Arnel. I kod nas i kod njih su dosta zastupljeni kupus i ćufte.
– Iskreno, ćufte su nam doneli Turci početkom 16. veka. Sa ljudima putuje i hrana. Mnogo je građana iz bivše SFR Jugoslavije koji su došli u Švedsku, da žive i rade, i doneli svoje nacionalne specijalitete. To je dobro i tako treba da bude jer hrana zbližava ljude.
J. Kavaja
-----------------------------------------------------------
Nema švedskog stola bez šunke i haringe
Ni posle tri dana boravka u Beogradu gost iz Švedske nije znao koliko je kod nas uobičajen izraz „švedski sto”. Kada smo mu rekli, Anders Arnel bio je prijatno iznenađen. A bez čega ne može da prođe pravi švedski sto, smorgasbord, kako ga zovu?
– To je šunka. Čak i vegetarijanci za božićnu trpezu kupuju šunku, jer je ona njen centralni deo. Naravno, tu je i haringa. Neizbežna je i naša rakija. Švedski sto je i nastao kao potreba da se uz piće nešto prezalogaji, a tu je puno različitih jela u malim zalogajima.
Za predstojeće praznike na švedskom stolu našeg sagovornika obavezno će se naći i haringa u sosu od borovnica, dinstan crveni kupus i svinjska rebarca.
objavljeno: 20.11.2011
