Izvor: Story, 15.Nov.2015, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ANKSIOZNOST I FOBIJE
Briga, strepnja i strah koji intenzitetom prevazilaze realnu opasnost, obično su označeni terminom anksioznost, a šta to zapravo znači i na koji način treba da se borimo protiv nje, otkriva naša stručna saradnica
Piše:
Sanja Stanić
psihoterapeut
sanjastanic1006@gmail.com
Ako se imaju u vidu brojne mentalne disfunkcije u čijoj je osnovi anksioznost, mogli bismo bez preterivanja reći da je u pitanju fenomen koji ima karakter >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << epidemije. Od mnogobrojnih tipova anksioznih poremećaja, kao što su generalizovana anksioznost, panični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, socijalna fobija i posttraumatski stresni poremećaj, fobije su daleko najrasprostranjeniji oblik anksioznosti. Na 100 osoba, njih šest ima neki oblik fobičnog ponašanja, pri čemu je učestalost nešto veća kod žena nego kod muškaraca (za razliku od opsesivno-kompulzivnog poremećaja koji je češći kod muške populacije).
Fobija je veoma intenzivan, iracionalan strah od određenih situacija, specifičnih predmeta, aktivnosti ili osoba. Nju karakteriše snažna i svesna želja da se izbegne suočavanje sa objektom ili situacijom u čijem se prisustvu doživljava panični strah i čitav niz dramatičnih simptoma kao što su: crvenilo lica, ubrzavanje i nepravilnost srčanog ritma, drhtavica, suvoća usta, osećaj nestabilnosti, nesvestica i/ili vrtoglavica...
Prema tome, fobijska anksioznost manifestuje se kao i uobičajen strah, ali ono što ga razdvaja od straha kao zdrave emocije jeste njegova nesrazmera s objektivnom opasnošću ili doživljajem opasnosti.
VRSTE
Fobije nisu jedinstven fenomen. Najčešće razlikujemo agorafobiju, zatim socijalnu fobiju i specifične fobije.
Agorafobija predstavlja strah od otvorenog prostora, javnog mesta sa koga ne postoji mogućnost brzog odlaska ili od napuštanja prostora u kome se osoba oseća sigurnom. Najčešće je povezana sa paničnim poremećajem.
Socijalna fobija odnosi se na strah koji se javlja u okruženju drugih ljudi. Najčešće je vezana za mogućnost da se takva osoba obruka, to jest da će biti negativno procenjena od strane drugih. Ono što socijalnu fobiju izdvaja od uobičajene zabrinutosti za sliku koju emitujemo drugim ljudima, jeste anksioznost zbog mogućnosti da drugi opaze naš strah, što vodi ka izraženoj neurotizaciji socijalnog funkcionisanja.
I na kraju, postoji čitav spisak krajnje uobičajenih, ali i specifičnih fobija koje se odnose na strah od određenih objekata, kao na primer od paukova (arahnofobija) ili specifičnih situacija, na primer strah od visine (akrofobija), grmljavine, mraka, krvi, zubara, letenja avionom…
Činjenica je da mnoge specifične fobije, za razliku od socijalne anksioznosti i agorafobije, ne ometaju bitno funkcionisanje takvih osoba i s obzirom na to da predstavljaju ekstremni vid emocionalnog učenja, ljudi organizuju svoj život tako što se ili prilagođavaju ili izbegavaju fobijske situacije.
UZROCI
Anksioznost predstavlja uzbuđenje u vezi sa situacijom koju tumačimo kao pretnju ili opasnost. To je ključna reakcija koja je obezbedila preživljavanje u neizvesnoj i negostoljubivoj sredini u kojoj se razvijala ljudska vrsta. Pogrešna procena je, prema tome, omogućavala brzu reakciju (beg ili borbu) i samim tim predstavljala evolutivna prednost.
Anksioznost je posledica više faktora. Traumatsko iskustvo, kao i zlostavljanje, pogotovu u ranim periodima života, imaju bitnu ulogu u nastanku svih anksioznih poremećaja. Međutim, iskustvo samo po sebi nije dovoljno. Savremena naučna istraživanja zaključila su da je anksioznost genetski zasnovana – ljudi se rađaju sa različitim predispozicijama za anksiozno reagovanje. Najnovije metode proučavanja funkcionisanja mozga takođe su utvrdile da mozak anksioznih osoba drugačije reaguje na signale pretnje za razliku od normalnog mozga i da je u pitanju greška u neurološkom mehanizmu koji anksioznu reakciju drži u uobičajenom opsegu. Jednostavno rečeno, ne postoji prekidač koji zaustavlja anksioznost. Prvobitna pogrešna procena ne koriguje se u skladu s realnošću, već se oko takve pogrešne informacije stvara snažna emocionalna reakcija straha, koja nastavlja da se hrani i opstaje zahvaljujući izbegavanju. Iskrivljena slika sebe i situacije, učvršćuje se i postaje iracionalno uverenje.
NAČIN LEČENJA
Kognitivno-bihejvioralna terapija daje dobre rezultate, upravo zahvaljujući naučnim istraživanjima koja dokazuju da principi učenja i formiranja doživljaja mogu da se primene u terapijske svrhe. Formirana iracionalna uverenja i greške u razmišljanju mogu da se zamene racionalnim idejama i ispravnim zaključcima, a izlaganje i postepeno privikavanje na situaciju u prisustvu objekta koji izaziva intenzivnu napetost i strah, omogućavaju da se osoba suoči sa činjenicom da se ne dešava smak sveta i da se ispravan način razmišljanja učvrsti u iskustvu. Začaran krug anksioznosti na taj način se prekida i osoba doživljava ono što na svesnom nivou ima kao saznanje - da je zapravo bezbedna ili bar da joj ne preti opasnost s kojom nije u stanju da izađe na kraj.
Neobjašnjiva panika:
Slavna glumica Kameron Dijaz svojevremeno je u jednom intervjuu otkrila da pati od brojnih fotbija, a kao najizraženiju navela je neobjašnjivu paniku od povraćanja. Naime, holivudska diva tada je izjavila da joj se zbpg toga stvorila fobija od hrane koja možda može da bude pokvarena ili nekih oblika prehlade.
Izvor: Story.rs
