Izvor: Kurir, 21.Sep.2010, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ALCAJMEROVA BOLEST SVET KOŠTA 604 MILIJARDE DOLARA
LONDON - Troškovi lečenja bolesti izazvanih demencijom i njene posledice ove će godine u svetu verovatno biti preko 604 milijarde dolara, odnosno jedan odsto bruto domaćeg proizvoda svih zemalja sveta, kaže se u novom izveštaju.
U danas objavljenom izveštaju Međunarodne organizacije za Alcajmerovu bolest (www.alz.co.uk/worldreport) naučnici širenje demencije nazivaju "epidemijom koja raste brzinom 'starenja' stanovništva u svetu" - kako ljudi žive duže, naročito u razvijenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zemljama, postaju podložniji razvoju demencije.
Evropski istraživači su u ovoj studiji procenili da oko 35 miliona ljudi širom sveta ima demenciju i navode da će se ta cifra verovatno udvostručavati na svakih 20 godina: na skoro 66 miliona 2030. i na 115 miliona 2050. godine.
Šanse čoveka starijeg od 65 godina za oboljevanje od Alcajmerove bolesti - najčešćeg oblika demencije, udvostručavaju se svakih pet godina: kada navrše 85. godina, ljudi imaju oko 50 odsto šansi da obole od ove bolesti.
"Ako bi rashodi za lečenje demencije bili zemlja sveta, to bi bila 18. privreda na listi najvećih", navodi se u izveštaju. "A ako bi ti rashodi bili preduzeće, ono bi imalo najveći prihod u svetu, veći od Vol-marta (Wal-Mart) i Ekson Mobila (Exxon)", piše u izveštaju.
Izveštaj se zasniva na podacima prikupljenim širom sveta, uključujući procene iz zemalja u razvoju u Africi, Latinskoj Americi i Aziji.
"Alcajmerova bolest i druge demencije su najznačajnija kriza zdravlja i društva 21. veka", izjavila je Dejzi Akosta (Daisy Acosta), predsednica Međunarodne organizacije za Alćajmerovu bolest.
Martin Prins (Prince), jedan od koautora i profesor na Institutu za psihijatriju Kraljevskog koledža u Londonu, pozvao je zemlje da razviju bolje planove lečenja. "Briga o ljudima sa demencijom nije samo zdravstveni problem, to je ogroman društveni problem", rekao je Prins.
Stručnjaci takođe kažu da je potrebno više novca za istraživanje da bi se procenio uticaj demencije na stanovništvo. Oni procenjuju da je finansiranje istraživanja demencije potrebno povećati za 15 puta kako bi bilo proporcionalno onome što se ulaže u istraživanje bolesti srca.
Postoji tretman za pacijente sa ranim oblikom demencije ili kognitivnim problemima, ali ne postoji lek za Alcajmerovu bolest.
Gojazne žene manje zarađuju nego mršave
VAŠINGTON - Istraživači američkog Univerziteta Džordž Vašington izračunali su koliko gojaznost košta - bolovanja, izgubljena produktivnost, čak i potreba za više benzina godišnje koštaju ženu 4.879 dolara, a muškarca 2.646 dolara.
U danas objavljenom izveštaju se objašnjava razlika u rashodima zbog gojaznosti muškaraca i žena, gojazne žene zarađuju manje nego mršave, dok se plata muškaraca ne razlikuje zbog viška kilograma.
Istraživači su očekivali da gojaznost utiče na svačiju platu, ali "pokazalo se da u pogledu plate niste u nepovoljnom položaju ako ste gojazan muškarac".
Pošto je gojaznost povezana sa ranijim umiranjem, u izveštaju je i prosečna ekonomska vrednost izgubljenog života - tako izgubljena godina gojazne žene "košta" do 8.365 dolara, a muškarce do 6.518. Izradu izveštaja je finansirao jedan od proizvođača "trake za želudac", vrste aparata koji se operacijom ugrađuje gojaznima da bi oslabili.
Uračunat je i neobičan podatak: godišnje se u SAD troši skoro 3,8 milijardi litara benzina, jer se od 1960. godine povećala težina putnika automobila.
Dve trećine Amerikanaca je ili preteško ili gojazno, a gojaznost dece se utrostručila u poslednje tri decenije. Gotovo 18 odsto mladih je sada gojazno, a u budućnosti ih čekaju dijabetes, bolesti srca i druga oboljenja.
