Izvor: Objava, 20.Avg.2018, 09:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУК КАРАЏИЋ О ЦРНОГОРСКОМ ОСВАЈАЊУ ЖАБЉАКА 23. НОВЕМБРА 1852.

Жабљак је подигнут на једном стјеновитом брежуљку на сјеверном крају Скадарскога језера, око кога теку два рукава ријеке Мораче која се улијева у Језеро скоро испод тврђаве. Окружен је, дакле, унаоколо водом, што му и име може унеколико показати (он на њемачком значи жабњак, жабљак). Око мале тврђаве, нарочито са источне стране, налази се приличан број утврђених, камених турских кућа, сличних караулама, које се тамо називају кулама и које је додуше теже заузети него праву тврђаву; оне се чувају боље и обично упорније бране, јер су својина становника. У тврђави се налазе три куће, једна џамија и магазин за барут. Пет низама (регуларни турски војници) и седам других људи били су са заповједником Селим-агом у малој тврђави; других 15 Турака који су послани из Скадра налазили су се у најтврђој кући изван зидова тако да се цио жабљачки гарнизон, изузимајући домородце, састојао од 27 људи са три скоро неупотребљива топа.

Горе споменутих 30 Црногораца пребацивши се у чамцима преко рукава Морачиног, попели су се уз у комаде донесене и једне поврх других привезане љествице на зидине и јуришали на поплашену посаду тако жестоко да су од дванаест убили пет, а четири су - међу којима три низама - заробили. Рањени заповједник Селим-ага затворио се са своја још три претекла човјека у једну горе споменуту кућу, предао се на вјерност и вјеру тек идућега дана и било му је допуштено да се слободно повуче. Хоће да пошљу, како се прича, четири заробљеника у Цариград. Одприлике на исти начин Црногорци су били још 1835. године заузели Жабљак с том разликом што их је тада било само десет мјесто тридесет, а од тих тројица су узели учешћа и у садашњем изненадном нападу.

(Одломак из текста Вука Караџића "Да би се разумјела борба у Црној Гори" из 1853. године)