Izvor: Objava, 01.Sep.2018, 09:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ (1939-1945)

Други светски рат је највећи оружани сукоб у историји човечанства. Водио се између сила Осовине (Немачке, Италије и Јапана) и Антифашистичке коалиције (САД, СССР и Велика Британија). Зараћеним странама придружио се велики број земаља, па је у рату учествовала 61 држава.

Узроци Другог светског рата биле су тежње сила Осовине да прошире своје територије и успоставе "нови светски поредак". Немачке освајачке тежње биле су засноване на нацистичком учењу да су Немци "народ господара" коме је потребан "животни простор" у Европи да би претворили Немачку у светску империју. Нацисти су одлучили да употребе сва средства како би уништили "ниже расе", пре свега Јевреје, а затим и словенске народе.

Када је Хитлер дошао на власт (1933) Немачка је престала да плаћа репарације предвиђене Версајским мировним уговором после Првог светског рата. Охрабрен чињеницом да је Јапан некажњено окупирао Манџурију (1931-1932), почео је да отворено крши све војне клаузуле мировног уговора. У Немачкој је уведена општа војна обавеза (1935) и извршена нова организација мирнодопске војске (Вермахт). Хитлер је организовао СС-јединице као оружане формације своје Нацистичке партије.

Италијанске војне снаге нападају Етиопију (1935), коју Италија анектира 1936.

Хитлер је започео прекрајање политичке карте Европе и увођење новог поретка Аншлусом (присаједињењем) Аустрије Немачкој (11-13. марта 1938). Чехословачка је морала да Немачкој преда Судетску област. Немачка је окупирала Чешку, која је постала немачки протекторат (16. марта 1939). Италија је окупирала Албанију (7-13. априла 1939), док је Хитлер затражио од Пољске да преда Гдањск Немачкој, што је Пољска одбила. Првог септембра 1939. Немачка је напала Пољску, чиме је започео Други светски рат. Територијалну целовитост Пољске гарантовала је Велика Британија. Зато су Велика Британија и Француска објавиле рат Трећем рајху (3. септембра).

Немачка је у Пољској, а и касније, водила тзв. муњевити рат (блицкриг), тј. брзо напредовање усклађеном употребом тенкова и авијације. Већ 5. септембра престао је организовани отпор пољске армије; 9. априла 1940. немачке трупе су окупирале Данску и искрцале се у Норвешку; 14. маја окупирана је Холандија, а 28. маја Белгија. Француска одбрана била је потпуно дезорганизована и неспособна да се одупре продору немачких оклопних снага, које су заобишле Мажино линију (низ бетонских утврђења са тешким топовима) и пробиле фронт. Париз је пао 14. јуна. У свим овим муњевитим освајањима немачка ратна доктрина доживела је пун успех, а војске Француске и осталих земаља поражене су за само 6 недеља.

Припремајући се за инвазију Велике Британије, Немачка је започела жестоке ваздушне нападе на британске градове, који су трајали од јула до септембра 1940, како би је ослабила. Међутим Битку за Британију Немци су изгубили захваљујући високом моралу војске и становништва и успешној примени нове ратне технике (авијације и радара) с британске стране. Стога је Хитлер одустао од инвазије и одлучио да нападне СССР. Немачка, Јапан и Италија склапају у Берлину 27. септембра 1940. Тројни пакт, коме приступају владе Мађарске, Румуније и Бугарске, а затим и Југославије (25. марта 1941). Када је збачена влада која је потписала Тројни пакт, Хитлер је одлучио да уништи Југославију; прегажена је у краткотрајном априлском рату (6-17. априла), као и Грчка (6-20. априла). Међутим због операција на Балкану Хитлер је морао да за 5 недеља одложи напад на Совјетски Савез.

Немачка је без објаве рата напала СССР 22. јуна 1941. Током лета и јесени немачка армија је освојила огромну територију и продрла до предграђа Москве, где ју је зауставила Црвена армија. На северу, Немци су стигли до Лењинграда и држали га под опсадом више од 900 дана, али нису успели да га освоје.

Рат се у међувремену проширио и на Пацифик: Јапан је 7. децембра 1941. изненада и без објаве рата напао америчку базу Перл Харбор на Хавајима, након чега су САД ушле у рат на страни Антифашистичке коалиције. Већ на почетку рата Јапанци су заузели Малају, Сингапур, Филипине и Бурму.

На Источном фронту Немци су у лето 1942. поново покренули офанзиву и дубоко продрли према Стаљинграду и северном Кавказу. Пошто су одбраниле Стаљинград, совјетске трупе су прешле у контраофанзиву и нанеле тежак пораз јужној групи немачких армија. Пораз Немаца код Стаљинграда означио је преокрет у Другом светском рату. У највећој тенковској бици у историји код Курска (5. јула - 23. августа 1943) победила је Црвена армија. Овај период обележен је и потпуно измењеном ситуацијом у северној Африци и на Медитерану, као и успешним операцијама САД на Пацифику. Британске и америчке снаге извршиле су између 10. јула и 17. августа 1943. десант на Сицилију, а почетком септембра на југ Италије. То је довело до пада Мусолинија (25. јула). Нова италијанска влада потписала је капитулацију 8. септембра, а 13. октобра објавила рат Немачкој.

У току 1944. совјетска армија ослободила је готово целу територију СССР-а и започела операције за ослобођење окупираних земаља. На Западу је 6. јуна 1944. отворен други фронт, када су се британске и америчке снаге искрцале у Нормандији, а у августу и на југу Француске.

Совјетска армија је у августу ослободила Румунију, у септембру Бугарску, а у децембру делимично и Мађарску. У Југославији су јединице Народноослободилачке војске уз помоћ совјетске армије ослободиле Београд (20. октобра). На Источном фронту совјетске снаге су непрестано напредовале и ослободиле Варшаву (17. јануара 1945) и остале делове Пољске, заузеле Беч (13. априла) и избиле на реку Лабу, где су се сусреле са америчким трупама. За то време су савезници (Американци, Британци и Французи), напредујући у сусрет Црвеној армији, до средине септембра 1944. ослободили Француску, Белгију, Луксембург, део Холандије и до почетка марта 1945. избили на Рајну. У операцијама у марту и априлу 1945. дубоко су продрли у Немачку и 25. априла 1945. на Лаби су се сусреле америчке чете са Црвеном армијом. У операцијама у Југославији, Југословенска армија је у марту 1945. пробила немачки фронт у Лици а у априлу Сремски фронт и до почетка маја ослободила Истру и словеначко приморје до Соче, где се састала са савезничким снагама. Пошто је сломила одбрану Немаца, Црвена армија је заузела Берлин (2. маја 1945). У Берлину којег су заузимале совјетске трупе Хитлер је извршио самоубиство (30. априла), а 7. маја Немачка је потписала капитулацију.

Јапански цар Хирохито и његова влада потписали су капитулацију 2. септембра 1945, чиме је Други светски рат завршен.

Други светски рат је у сваком погледу надмашио Први: погинуло је око 55 милиона људи, док је рањено 35 милиона. Ратом је било захваћено више од две милијарде становника, или 96% светске популације.