Izvor: Objava, 20.Jul.2018, 15:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ 1914-1918.

УЗРОЦИ И ИЗБИЈАЊЕ РАТА. Супротности у развоју капиталистичких држава, појачаване њиховим империјалистичким претензијама довеле су крајем XIX и почетком XX века до образовања два војно-политичка блока: Централних сила (Немачка, Аустро-Угарска, Италија - назива се и Тројни савез) и Антанте (Велика Британија, Француска и Русија). Свака од држава-учесница ових савеза имала је своје циљеве. Највише расположења за рат било је у владајућим круговима Немачке, која је тражила нову поделу света и желела да искористи своје војне и техничке предности. Аустро-Угарска, са своје стране, тежила је да силом загосподари Балканом, а пре свега да уништи као државе Србију и Црну Гору и тако онемогући тежње јужнословенских народа за стварањем јединствене државе. Зато је, подржавана од Немачке, искористила атентат у Сарајеву 28. јуна 1914. на аустријског престолонаследника Франца Фердинанда као повод за напад на Србију. Аустро-Угарска је објавила рат Србији 28. јула 1914, иако је Србија прихватила ултиматум од 23. јула осим тачке која је предвиђала да аустроугарски органи врше истрагу у Србији. Немачка је објавила Русији рат 1. августа 1914, а 3. августа Француској. Због немачког упада у неутралну Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој 4. августа, а Аустро-Угарска Русији 5. августа. Црна Гора је стала уз Србију, док је Италија прогласила неутралност. Јапан је 23. августа ушао у рат на страни Антанте, а Турска 29. октобра на страни Централних сила.

1914. - На самом почетку рата образовала су се у Европи три фронта: Западни, Источни и Балкански. На Западном фронту Немачка је желела да за кратко време потуче Француску. Немачке трупе, које су нападом преко Белгије заобишле француске одбрамбене линије, после низа успеха заустављене су на Марни (битка на Марни 5-12. септембар 1914). Одвајање трупа за Источни фронт и неуспех у Фландрији зауставили су немачку офанзиву на Западном фронту и довели до дуготрајног позиционог ратовања. На Источном фронту Немци су зауставили руску офанзиву у Источној Прусији (битка код Таненберга 26-31. август 1914). На аустроугарском делу Источног фронта руска војска је постигла значајне успехе у Галицији и Буковини и заустављена је тек уз немачку помоћ из Шлеске. Немачка противофанзива приближила се Варшави, али је враћена. До краја године дошло је и на Источном фронту до позиционог ратовања. Аустроугарске трупе продрле су на почетку рата у Србију, али су потучене на Церу 12-24. августа и одбачене преко Саве и Дрине. Нови напад присилио је српску војску да напусти Београд, али је она противофанзивом 3-16. децембра тешко поразила и избацила аустроугарске трупе са територије Србије. Као одраз великих победа над Аустро-Угарском, српска Народна скупштина је 7. децембра 1914. у Нишу усвојила изјаву владе да је "рат Србије од самог почетка постао борбом за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца". На Средњем истоку, турски одреди нису успели да зауставе британску војску која се искрцала у Персијском заливу, заузела Басру и продрла у Ирак (новембар 1914).

1915. - На Западном фронту су Француска и Велика Британија предузеле офанзиве у Шампањи и покрајини Артоа, али без већих успеха. Немачки напад код Ипра (први пут су употребљени бојни отрови) у априлу само је делимично успео. На Источном фронту немачке офанзиве присилиле су Русе да се повуку на линију од Риге до румунске границе. Уласком Бугарске у рат на страни Централних сила Србија је била окружена и истовремено нападнута (6. октобар) од немачких, аустроугарских и бугарских трупа. Суочена са далеко надмоћнијим непријатељем српска војска била је принуђена да се преко Косова и Албаније крајем 1915. и почетком 1916. повуче под најтежим условима. Савезници су је тешко исцрпену и проређену болештинама пребацили на Крф, а касније у Солун. После Србије, прегажена је и окупирана и Црна Гора од стране аустроугарских трупа (јануар 1916). Привучена обећањима пространих територија, Италија је маја ушла у рат на страни Антанте и отворила нови фронт на Сочи, али није постигла успехе. Велика Британија и Француска су извршиле десант код Дарданела и Галипоља, али се операција завршила пуним неуспехом и остаци трупа пребачени су у Солун. После више поморских битака, започет је у овој години немачки подморнички рат против трговачких бродова, који је отежао положај Велике Британије, али није битно утицао на исход рата.

1916. - Већ почетком године Немци су на Западном фронту започели дуготрајну и крваву верденску битку. Француска армија одбранила је Верден, а француско-британска офанзива на Соми, у којој су Британци први пут употребили тенкове, и која односи 600.000 савезничких и 500.000 немачких жртава, није постигла успехе (јули-новембар 1916). На Источном фронту руска војска је сломила аустроугарски фронт и поново продрла у Галицију и Буковину (Брусиловљева офанзива, марта 1916). После тога ушла је Румунија у рат на страни Антанте; немачка офанзива је, међутим, избацује из рата. Италијани су после многих офанзивних покушаја успели да заузму Горицу. На Балкану је образован Солунски фронт, где су у септембру српска, француска и британска војска предузеле офанзиву против бугарских снага у Македонији, током које је у крвавој бици заузет Кајмакчалан, а крајем године Битољ. Тежишна дејства током ове офанзиве извеле су српске јединице. На Средњем истоку, у Арабији је избио арапски устанак против Турака (5. јуни). Поморска битка између британске и немачке флоте код Скагерака 31. маја, највећа поморска битка у рату, завршила се без победника. Немачка је објавила рат Португалији (9. март).

1917. - Зараћене стране бивају суочене с великим унутрашњим тешкоћама због оскудице намирница и сировина. У Русији то доводи до фебруарске револуције (8-12. март) у којој је збачен цар, али је привремена влада наставила рат. На северном делу Источног фронта Немци заузимају Ригу (3. септембар). Победа октобарске социјалистичке револуције у Русији (7. новембар) у знатној је мери утицала на даљи ток рата; најзначајнији догађај у том погледу је излазак Совјетске Русије из рата (примирје је склопљено 15. децембра 1917, а мир у Брест-Литовску 3. марта 1918). На Западном фронту Савезници су предузели велику офанзиву на Ени и у Шампањи (април-мај 1917), која је остала без већих резултата. Британска офанзива у Фландрији (јул-новембар 1917) заустављена је. Последња велика операција на Западном фронту у 1917. био је напад британске војске код Камбреа (20. новембар-7. децембар 1917), уз масовну употребу тенкова, што је само привремено довело до теренске надмоћности. Италија је доживела тежак пораз од немачке и аустроугарске војске код Кобарида (24. октобар), њена војска одбачена је до реке Пијаве а у заробљеништво је пало 300.000 њених војника, тако да су јој у помоћ морале доћи британске и француске јединице. У окупираној Србији избио је Топлички устанак (21. фебруар-25. март) против бугарских и аустроугарских трупа, који је угушен. На Солунском фронту се у борбе укључују и Грци након грчке објаве рата Немачкој (25. новембар), али не долази до већих операција. На Средњем истоку, Британци су у Месопотамији уништили турску војску која је бранила Багдад и заузели овај град (11. март) а надмоћнија британска војска је и у Палестини офанзивом пробила турске одбрамбене линије и заузела Јерусалим (9. децембар). Балфуровом декларацијом (2. новембар) Британци обећавају стварање јеврејске државе у Палестини. САД улазе у рат на страни Антанте (14. јул), што је имало одлучујући утицај на даљи ток рата. Кина је објавила рат Немачкој (14. август). Током године јављају се поред многих штрајкова и побуне у немачкој и аустроугарској морнарици.

1918. - Унутрашње тешкоће код Централних сила се појачавају (у фебруару устанак аустроугарских морнара у Боки которској), али догађаји на истоку (мир у Брест-Литовску марта и капитулација Румуније 7. маја 1918) омогућавају Немцима бацање снага на Западни фронт, где предузимају офанзиву на Соми и Оази (март-април), али су одбијени. До средине године предузели су офанзиве у Фландрији, на Марни и у Шампањи, али без резултата. Савезници, који су формирали заједничку команду именујући Фоша за главног команданта (26. март), преузимају иницијативу. У јулу и августу Немци су се морали повући код Марне и Ене и почетком септембра на Сигфридову линију. На Солунском фронту је српска војска, заједно са савезничким јединицама, под командом Франш д'Епереа кренула у незадрживу офанзиву 15. септембра пробивши истог дана бугарске линије у Македонији. Бугарска је 29. септембра капитулирала, а до почетка новембра ослобођене су Србија и Црна Гора. Септембра је савезничка офанзива на западу потисла Немце са Сигфридове линије, а почетком новембра избила је револуција међу немачким морнарима, која се проширила на готово целу Немачку. Немачка је принуђена да 11. новембра потпише капитулацију. Аустро-Угарска је 3. новембра склопила примирје са Италијом у Падови.

Версајски мир 1919. ставио је тачку на Први светски рат. Одлучено је да Немачка преда Француској Алзас и Лорену; да изгуби све колоније и плати трошкове рата; да немачка војска може бројати само 100.000 војника, итд. Рат је опустошио Европу. Нестанак старих империја и појава нових држава (Југославија, Мађарска, Чехословачка, Пољска, Финска, итд.) дали су старом континенту ново лице.