Izvor: Objava, 28.Jul.2018, 09:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

Први светски рат био је један од најкрвавијих оружаних сукоба у историји човечанства. Супротности у развоју капиталистичких држава, појачаване њиховим империјалистичким претензијама довеле су крајем XIX и почетком XX века до образовања два војно-политичка блока: Централних сила (Немачка, Аустро-Угарска и Италија - назива се и Тројни савез) и Антанте (Велика Британија, Француска и Русија). Свака од држава-учесница ових савеза имала је своје циљеве. Највише расположења за рат било је у владајућим круговима Немачке, која је желела да од својих ривала преотме колоније и сфере утицаја, потчини велике делове Европе и оствари превласт у свету. Аустро-Угарска, са своје стране, тежила је да учврсти власт над угњетеним, претежно словенским народима, пороби Србију и Црну Гору и успостави доминацију на Балкану. Непосредни повод за рат био је атентат на аустријског престолонаследника, надвојводу Франца Фердинанда (28. јуна 1914) у Сарајеву, који је извршио Гаврило Принцип, члан тајне организације "Млада Босна". Аустро-Угарска је за атентат оптужила Србију па јој је, на подстицај Немачке која се најбоље припремила за рат, предала 23. јула ултиматум који је садржао тако понижавајуће захтеве да се унапред рачунало да ће бити одбијен. Аустро-Угарска је прекинула дипломатске односе са Србијом и 28. јула објавила јој рат. Немачка је стала на страну Аустро-Угарске и 1. августа објавила рат Русији, а 3. августа Француској. Велика Британија објавила је рат Немачкој (4. августа) пошто је њена војска упала у неутралну Белгију, а Аустро-Угарска Русији (5. августа). Црна Гора је стала уз Србију, док се Италија није прикључила партнерима из Тројног савеза, већ је прогласила неутралност, да би касније прешла Антанти. Јапан је 23. августа објавио рат Немачкој, а Турска је 29. октобра ушла у рат на страни Централних сила. У почетку рата у Европи су створена три фронта (ратишта): Западни, на коме су вођене борбе немачке војске, с једне стране, и француске, белгијске и британске војске, с друге; Источни, на коме се руска армија сукобила са аустроугарским и немачким снагама, и Балкански, где су ратовале аустроугарске и српске трупе.

ТОК РАТА 1914. Борбе су најпре отпочеле на западном фронту: Немачка је за само месец дана прегазила Белгију и надирала према Паризу. Почетком септембра, у бици на реци Марни, француски генерал Жофр присилио је Немце на повлачење до реке Енe, где се фронт стабилизовао. Наступио је период позиционог (рововског) рата: фронт је с обе стране био утврђен дубоким рововима опкољеним бодљикавом жицом. На Источном фронту операције су почеле 17. августа, када су се сукобиле руске трупе са немачким снагама. У источној Пруској (код Таненберга и Мазурских језера) Немци су нанели Русима два тешка пораза, па су се они уз велике губитке повукли на десну обалу реке Њемен. Српска војска је на Балканском фронту извојевала велику победу у Церској бици (августа 1914), када је генерал Степа Степановић присилио непријатеља да се повуче преко Дрине. То је била прва победа савезника над Централним силама у рату. Командант аустроугарске Балканске војске, генерал Поћорек, отпочео је нову офанзиву из Босне. Упорном одбраном на Дрини заустављена је друга офанзива Аустријанаца на Србију. После тога развиле су се вишенедељне најкрвавије борбе од свих које је српска војска водила у Првом светском рату (Дринска битка). Срби су се, пре свега због недостатка муниције, морали повући. Напуштен је Београд, Ваљево и низ других градова, а Беч је већ славио коначну победу над Србијом. Међутим, српска војска је на иницијативу команданта 1. армије генерала Живојина Мишића кренула у противофанзиву. У Колубарској бици разбила је 5. и 6. аустроугарску армију и за само 13 дана (до 16. децембра) избацила непријатеља из Србије. Славна Колубарска битка је један од најбоље изведених маневара у историји ратовања уопште. Британски експедициони корпус се искрцао у Персијском заливу и започео војне операције против турских снага у Месопотамији.

ТОК РАТА 1915. Почетком године Немачка пребацује тежиште операција на Источни фронт како би неутралисала Русију, после чега би се окренула против Француске. Немци крећу у офанзиву из Источне Пруске (4-22. фебруара) и остварују успех у бици код Мазурских језера, али су руском офанзивом заустављени. Након почетних неуспеха Немци средином априла пребацују своје најбоље дивизије, од којих је формирана 11. армија генерала Макензена, који је 2. маја пробио руски фронт код Горлица. До краја септембра Руси су избачени из Галиције, Пољске и других области. Коначно се фронт стабилизовао на линији река Дњестар - Ришки залив. У немогућности да пробију немачки фронт на западу, савезници одлучују да почетком 1915. изведу Дарданелску операцију против Турске, како би се повезали са Русијом. Извршен је велики десант на полуострво Галипоље, али је због јаког отпора турске војске подухват пропао, па је крајем 1915. и почетком 1916. француска и британска војска евакуисана у Солун. На почетку рата Италија је прогласила неутралност, а обе зараћене стране покушавале су да је придобију, обећавајући територијалне уступке. Маја 1915. Италија је приступила силама Антанте, а за узврат јој је обећано Словеначко приморје, Истра, Трст, део Далмације, Албаније и др. Тиме је створен и Италијански фронт. На њему су италијанске снаге водиле од јуна до децембра више офанзива на Сочи, али без икаквог резултата. Година 1915. била је одлучујућа за Балкански фронт. Повољна околност за Централне силе било је придобијање Бугарске (у октобру 1915), која је у почетку рата прогласила неутралност. Бугарске снаге напале су српску војску с леђа (14. октобра), а Макензен је претходно напао Србију са 11. немачком и 3. аустроугарском армијом из Баната и Срема. Не могавши да одоли нападима надмоћнијег непријатеља, српска војска повукла се на Косово, одакле је крајем новембра почела повлачење преко Албаније до обале Јадранског мора, где је требало да се укрцају на савезничке бродове. Крајем децембра, после месец дана најмукотрпнијег пешачења кроз албанске гудуре, на јадранску обалу јужно од Скадра стигло је свега 140.000 изгладнелих и потпуно исцрпљених српских војника. Ту су их током јануара 1916. прихватили савезници и пребацили бродовима на острво Крф, како би се опоравили, реорганизовали и припремили за нове борбе. После пораза Србије, аустроугарске снаге напале су Црну Гору. Црногорски сердар (генерал) Јанко Вукотић успео је да их заустави у бици код Мојковца почетком 1916, међутим уследио је напад из Боке Которске, преко Ловћена, па је за 5 дана аустроугарска војска освојила црногорску престоницу Цетиње.

ТОК РАТА 1916. Немци су 21. фебруара 1916. започели Верденску битку која је, с прекидима, трајала до 9. септембра. У борбу су с обе стране убачене велике снаге, а губици су били огромни - по пола милиона војника са сваке стране. Французи су успели да одбране Верден. У лето је почела британска и француска офанзива на реци Соми, у којој су Британци први пут употребили тенкове (15. септембра). Битка је трајала до децембра и завршила се савезничким неуспехом, пошто циљ офанзиве није остварен. Губици су с обе стране били већи него код Вердена. Руси су средином јуна почели велику офанзиву против Аустријанаца на Источном фронту. Под командом генерала Брусилова пробили су фронт и брзо напредовали. Од јуна до августа Брусилов је заузео Буковину и део Галиције и заробио више од 400.000 непријатељских војника. Међутим, његово напредовање није дуго трајало, јер је војска била исцрпљена и лоше снабдевена. Румунија је 28. августа ушла у рат на страни Антанте, али је њена војска до децембра у борбама с Немцима претрпела слом - изгубљен је већи део Румуније заједно с Букурештом. Савезници су 11. септембра на Солунском фронту предузели офанзиву против Бугара у Македонији, а у огорченим борбама српска војска је 18. септембра заузела планински врх Кајмакчалан, чиме је закорачила на тло отаџбине. Срби су заједно са Французима 19. новембра ушли у Битољ и протерали Бугаре. Средином децембра, због пораза Румуније у сукобу са Немцима, као и због исцрпљености српске војске, Антанта је обуставила офанзиву на Солунском фронту. Крајем новембра у рат на страни Антанте ушла је и Грчка. На мору су се 31. маја сукобиле главнина британске и немачке флоте, у Јитландској бици, највећем поморском сукобу у Првом светском рату. Британци су изгубили више бродова, али је немачка флота прекинула борбу и повукла се у своје луке.

ТОК РАТА 1917. Немачка 1. фебруара објављује савезницима "неограничени поморски рат", што је значило да ће њена флота убудуће нападати све бродове који плове ка лукама противника. У Русији је почетком године избила Фебруарска револуција која је делимично паралисала њену војску. У Аустро-Угарској је протестовало око два милиона радника. САД су 14. јула ушле у рат на страни Антанте, коју су од почетка сукоба подржавале и материјално помагале. Да би растеретили француску војску, која је преживљавала кризу, Британци су од јула до новембра водили битку у Фландрији. Нанели су Немцима тешке губитке, али нису успели да пробију њихов фронт. Почетком јуна поново је оживео Источни фронт. Користећи околност да су руски војници одбијали да се даље боре, аустроугарска и немачка војска пробиле су 19. јула руски фронт и потисли Русе из Буковине и дела Галиције. Незадовољство руских војника на фронту и цивилног становништва у позадини политиком владе кулминирало је у Октобарској револуцији. Аустроугарска војска је заједно са Немцима у бици код Кобарида нанела тежак пораз Италијанима, који су ипак успели да се уз помоћ француских и британских јединица консолидују на реци Пијави и заједно с њима следеће године узврате ударац аустроугарским снагама. Турци су у борби са Британцима изгубили Багдад и Јерусалим на Средњем истоку.

ТОК РАТА 1918. Почетком године немачка армија је на Источном фронту постигла нове значајне победе, па су нове власти у Русији 3. марта потписале мировни уговор са Немачком у Брест-Литовску са одредбама које су биле неповољне по Русију. Иако је рат на Источном фронту прекинут, Немачка је била економски исцрпљена, а Велика Британија јој је онемогућавала довоз сировина. Последњим снагама Немачка је у пролеће почела офанзиву на Западном фронту у којој је учествовало 90 дивизија. Оне су пробиле фронт и озбиљно запретиле да "клином" раздвоје британску и француску војску. Међутим, почетком априла Немци су задржани интервенцијом француске војске. У јесен је следила офанзива Антанте, најпре на Солунском а затим и на Западном фронту. На Солунском фронту пробој је извршен 15-18. септембра. За десетак дана бугарска војска је потпуно разбијена. Српска војска избила је 23. септембра на бугарску границу код Царевог Села и Криве Паланке, па је Бугарска капитулирала 29. септембра. Српска и француска војска су ослободиле Србију и савладале неколико слабих немачких дивизија које су покушале да зауставе њихова напредовања. Београд је ослобођен 1. новембра. Аустро-Угарска је капитулирала 3. новембра. Капитулацијом Немачке 11. новембра Први светски рат је завршен, а мировни уговор потписан 28. јуна 1919. у Версају.

У Првом светском рату учествовало је 36 држава од 54 колико је тада постојало. Под оружјем је било око седамдесет милиона људи, а погинуло је осам милиона, док је човечанство претрпело огромне патње, болести и разарања.