Izvor: Objava, 13.Nov.2018, 12:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЊЕГОШ У РИМУ 1851. ГОДИНЕ

Одмах како смо изишли из цркве Светога Јована, дошли смо пред широке и дугачке степенице од белог мермера, и то је као нека црква, али она је само из ових степеница. На степеницама тим видели смо три човека и пет жена где се на коленима пењу. Једни су већ били на врху степена, где има један олтар. Видели смо и једно куче где се пење са својим газдом. У дну ових степена, којих има 28, седи један калуђер за столом, на ком има икона, и прима милостињу. Владика га запита: "Шта вам је то?" Калуђер одговори: "То су скала санта (свети степени), по којима је Христос ишао кад су га Пилату водили. Ови мермерни степени донесени су из Пилатове палате из Јерусалима." - "Па шта вам значи", упита даље Владика, "што се оно пењу на коленима?" Калуђер скромно одговори: "За сваки степен што хришћанин онако на коленима пређе и на сваком степену очита оченаш, опрашта се кад умре души његовој десет хиљада година мучења у паклу." Владика погледа у мене, па рече: "И он то мени прича сасвим озбиљно! - Фала богу, навикао да тако казује сваком, па му није ништа чудновато! И гледа ми у очи кад то говори!" Затим окрете се опет калуђеру: "Па како ви рекосте, Пилат ће најмање бити у паклу, јер нико се није толико пута попео уз ове степене колико он; били су непрестано у његовој кући." Калуђер се мало збуни шта ће да одговори. Кад виде да се ми смејемо, поче се и он смејати и рече: "Али Пилат није се нигда на коленима пењао." (...)

(Одломак из књиге Љубомира Ненадовића "Писма из Италије")