Izvor: Objava, 23.Jul.2018, 13:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ТАЈПИНШКИ УСТАНАК 1850-1864.

Након пораза у Опијумском рату против Велике Британије 1839-42. углед и моћ манџурске династије Ћинг драстично су почели да опадају у Кини. У својим невољама, многи непријатељи ове стране династије удружили су се против ње. Најопаснија претња с којом је морала да се суочи дошла је од тајпинга, првог савременог националног покрета у Кини. Тај покрет је истовремено имао и многе одлике традиционалног сељачког рата. У сваком случају, држао је царску војску у ставу одбране током четрнаест дугих и крвавих година, од 1850. до 1864.

Пророк тајпинга био је Хунг Хсиу-чуан, кантонски студент који није успео да положи испите за државну службу. Огорчен због неуспеха и болесно амбициозан, он је и поред свега био вођа који је надахњивао и који је био кадар да изнесе јасан и привлачан програм реформе Кине. Површно познавање хришћанства које су ширили мисионари било је довољно да увери ову психички нестабилну личност да је богом изабрани спаситељ Кине.

Када је почео да агитује међу незадовољним Хакима или досељеничким становништвом јужне Кине тврдио је, искрено убеђен у то, да је Христов млађи брат. Ипак, он је био много више од обичног верског проповедника. Његова порука је обухватала захтеве за низом коренитих друштвених промена, укључујући побољшање подређеног положаја жена и равноправну расподелу земље и све остале имовине - што се, природно, допало сеоском становништву које је често било на ивици умирања од глади. Требало се такође вратити једноставности вере забраном опијума, алкохола и проституције. Чак је и дуг перчин, који се носио у знак покорности Кинеза манџурској династији, требало заменити кратком косом.

Хунг је 1850. проглашен за вођу тај-пинг тиен-куа или "Небеског царства потпуног мира". Он је покренуо највећу побуну сељака у кинеској историји. Уз сељаке је у борби против феудалне експлоатације и за свргавање туђинске манџурске династије учествовала и градска сиротиња. Узгредни циљ ове револуције било је одстрањивање европског утицаја који су подстицали манџурски декаденти. Тајпинг је 19. марта 1853. заузео Нанкинг, који је постао престоница "небеског царства" и променио име у Тајпинг. На пространој ослобођеној територији уведена је војна обавеза, конфисковани велепоседи и раздељена земља сељацима, укинуто ропство, реализована равноправност жена и др.

Иако су устаници у походу на Пекинг 1853-55. ради збацивања манџурске династије претрпели неуспех, Манџури су били немоћни да сами угуше побуну. Кинески цар обратио се за помоћ западним силама. Тако је дошло до оружане интервенције снага Велике Британије, Француске и САД у Кини, које су заједно са царском војском 1864. угушиле устанак након чега се Хунг убио. Његови разједињени следбеници су се једноставно разбили у разбојничке дружине.