АМЕРИЧКО-МЕКСИЧКИ РАТ 1846-1848.

Izvor: Objava, 09.Dec.2018, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

АМЕРИЧКО-МЕКСИЧКИ РАТ 1846-1848.

Споразумом државног секретара Сједињених Америчких Држава Џона Адамса и шпанског министра Дон Луиса де Ониса била је 1819. утврђена гранична линија између САД и шпанског колонијалног царства у Северној Америци. Када је Мексико постао независан од Шпаније 1821, наследио је шпанско право на све територије јужно од граничне линије. Међутим, био је преслаб да одржи ефикасну власт над највећим делом области која лежи између Тексаса и Калифорније. Тамо су постојала мала насеља у јужном Тексасу, око Санта Фе у Новом Мексику, и око Сан Франциска и Лос Анђелеса у Калифорнији где се говорило шпански; међутим, највећи део области био је насељен само непокореним и номадским Индијанцима. Амерички ловци на крзна и трговци ускоро су почели да залазе у ту област и на неким подручјима, идући за њима, населили су се пољопривредници.

Американци су се населили у Тексасу 1820; отцепили су се од Мексика и успоставили независну републику 1836. Мексико је, међутим, одбио да призна независност Тексаса и његове граничне линије нису биле познате. Тексашка влада, у ствари, имала је контролу над релативно малим подручјем настањеним искључиво Американцима, али су њене претензије обухватале запад и југ. Тамо би Тексас добио много већу област, укључујући важан трговачки центар Санта Фе. Када су САД анектирале Тексас 1845, оне су преузеле захтеве Тексаса. Мексико је на америчку анексију Тексаса прекинуо дипломатске односе и многи Мексиканци су тражили рат против Сједињених Америчких Држава. Амерички председник Џемс Полк је још увек желео да преговорима добије оно што је желео, и у новембру је послао Џона Слајдела да од Мексика добије признавање анексије Тексаса. Требало је да осигура и признавање границе Тексаса и Мексика на реци Рио Гранде и још да покуша да купи Нови Мексико и Калифорнију. Мексичка влада је одбила да преговара са Слајделом и одлучила је да силом брани своја права на спорну територију. У међувремену, амерички пионири већ су пристизали у северну Калифорнију.

У пролеће 1846. затегнутост између две земље је прерасла у отворени сукоб. Америчка војска је упућена у спорну територију северно од Рио Грандеа, а Полк је одлучио да од конгреса затражи одобравање рата. Задатак му је олакшала вест да су се мексичка и америчка војска сукобиле 25. априла 1846. северно од Рио Грандеа. Амерички конгрес је објавио рат Мексику 13. маја 1846.

Сједињеним Америчким Државама није било нарочито тешко да у овом рату однесу потпуну победу. Оне су располагале енергичнијим и одушевљенијим војницима, способнијим генералима и - изнад свега - бољим оружјем и опремом. Мексичка регуларна армија била је десет пута већа од армије Сједињених Америчких Држава због чега су мексички генерали били уверени у победу, али она се већином састојала од неухрањених и колебљивих индијанских регрута и била опремљена углавном половним ратним материјалом, купљеним од Велике Британије двадесет година раније. Читаво време иницијатива је била на страни војске САД, чија је дејства са мора подржавала флота, коју Мексико није имао.

Амерички генерал Захари Тејлор је продро у мексичке покрајине јужно од Рио Грандеа. Његовом победом у бици код Буена Висте, фебруара 1847, САД су загосподариле овом облашћу. До тада су Нови Мексико заузеле америчке јединице које су дошле из тврђаве Левенворт, а америчка војска је већ била освојила и Калифорнију где јој је посао олакшала унутрашња побуна.

Да би натерали Мексико да призна пораз, Американци су морали да освоје његов главни град. Међутим, марш од Буена Висте на Мексико Сити од пет стотина миља, углавном преко планина и пустиња, био би опасан подухват. Зато се, марта 1847, једна америчка армија под командом генерала Винфреда Скота искрцала у Вера Крузу. Мексиканци су пружали упоран и храбар отпор, али се војска САД пробила до Мексико Ситија, прешавши раздаљину од око две стотине миља, и 14. септембра заузела град.

Миром закљученим у Гваделуп Хидалгу, 2. фебруара 1848, Калифорнија и Нови Мексико су дати Сједињеним Америчким Државама, а Рио Гранде је признат за границу Тексаса. САД су се сложиле да плате 15 милиона долара накнаде за ове области.