Izvor: Objava, 14.Sep.2018, 13:29

ПОЖАР МОСКВЕ 1812. ГОДИНЕ

ПОЖАР МОСКВЕ 1812. ГОДИНЕ

Велика армија француског цара Наполеона напала је, без објаве рата, Русију 24. јуна 1812. године. Руска војска повлачила се пред надмоћнијим непријатељем и 18. августа Наполеон је ушао у Смоленск. Код Бородина је 7. септембра дошло до велике битке између две војске у којој је погинуло укупно 72.000 људи. Битка је била нерешена, али су се Руси и даље повлачили и 14. септембра Велика армија стигла је на брда јужно од Москве. Одатле су се видела у даљини блиставо зелена, плава и златна кубета са 2.000 градских цркава. Наполеон је задивљено посматрао град који се простирао испод њега и чије освојење је сматрао за свој највећи успех. Цар се задовољно смешкао.

Часови су пролазили, а очекивани изасланици Москве нису се појављивали на градским капијама. Група француских официра успела је да се пребаци преко градских зидина и вратила се са вешћу да је град напуштен. Наполеон готово није могао да поверује у тако нешто: "Москва напуштена?!" узвикнуо је. "Никада нисам чуо за нешто слично! Морамо сами да проверимо да ли је то истина."

Када су Французи ушли у град затекли су потпуно пусте улице а у кућама нигде ниједног Московљанина. Сам Наполеон ушао је у град те вечери и преноћио у једном предграђу. Управо те ноћи почео је пожар. У првом тренутку помислило се да су га починили француски војници док су пљачкали унаоколо, зато што је букнуо у четврти где су били дворци богатих трговаца. Међутим, следећег јутра Наполеону су показали куће покривене гвозденим крововима, са свих страна добро затворене и без икаквих знакова провале и насилног улажења у њих, а ипак је из њих куљао црни дим. Наполеон је ушао у древну тврђаву Кремљ замишљен и с осећањем нелагодности, али је проверавање пожара било једноставније по дану. Французи су отишли на починак. Око поноћи град је буктао у пламену. Ватра је куљала из двораца, а ветар је варнице и распирени запаљени материјал носио према крововима Кремља. Овога пута није више било сумње ко је изазвао пожар. Сами Московљани су запалили свој град са 2.000 цркава, небројеним дворцима и другим зградама, да пожаром истерају Наполеона из њега.

Наполеон је наредио да се свако ко се ухвати у паљевини одмах стреља, мада сам није могао да схвати како је Русима могло пасти на памет да униште сопствени град. Непрестано је притрчавао прозорима Кремља - који су били толико врући да их није могао додирнути - да посматра напредовање пожара који је свакога тренутка бивао све ближи. Мостови су буктали као и све околне зграде, тако да је био готово заробљен међу зидовима Кремља. Најзад се разлегао повик: "Кремљ гори!" Кула је била у пламену и француски војници управо су убили бајонетима човека који је подметнуо ватру. Наполеон је коначно схватио да су Руси спремни да све униште и решио је да напусти Москву.

Скоро је било немогуће наћи пут кроз град од ватре, прашине и густог дима. Цар је одабрао једну кривудаву улицу, где је на сваком кораку био пожар и где је претила опасност од кровова и греда који су се рушили и купола са којих се топио метал, а на све стране виделе су се само рушевине.

Наполеон је нашао пут из овог пакла. Следећег дана пожар је још увек беснео. Французима који су се улогорили на пољима око града Москва је изгледала као ватрени океан. Призор се није мењао све до 18. септембра када је пала прва киша. Французи су се тада вратили у уништени град огрезао у води. После месец дана пао је први снег и Наполеон је решио да изведе своју војску из Русије. Уследило је велико повлачење са свим својим страхотама.