Izvor: Objava, 14.Sep.2020, 20:27

ПОЖАР МОСКВЕ 1812. ГОДИНЕ

ПОЖАР МОСКВЕ 1812. ГОДИНЕ

Велика армија француског цара Наполеона I Бонапарте напала је, без објаве рата, Русију ноћу између 23. и 24. јуна 1812. године. Руска војска повлачила се пред надмоћнијим непријатељем и 18. августа Наполеон је ушао у Смоленск. Код Бородина је 7. септембра дошло до велике битке између две војске у којој је погинуло укупно 72.000 људи. Битка је била нерешена, али су се Руси и даље повлачили и 14. септембра Велика армија стигла је на брда јужно од Москве. Одатле су се видела у даљини блиставо зелена, плава и златна кубета са 2.000 градских цркава. Наполеон је задивљено посматрао град са црквама, небројеним дворцима и другим зградама који се простирао испод њега и чије освојење је сматрао за свој највећи успех. Цар се задовољно смешкао.

Часови су пролазили, а очекивани изасланици Москве нису се појављивали на градским капијама. Група француских официра успела је да се пребаци преко градских зидина и вратила се са вешћу да је град напуштен. Наполеон готово није могао да поверује у тако нешто: "Москва напуштена?!" узвикнуо је. "Никада нисам чуо за нешто слично! Морамо сами да проверимо да ли је то истина."

Када су Французи под командом Наполеоновог зета Мира, напуљског краља, ушли у град затекли су потпуно пусте улице а у кућама нигде ниједног Московљанина. Сам Наполеон ушао је у град те вечери и преноћио у једном предграђу. Исту ту ноћ почео је пожар. У првом тренутку помислило се да су га починили француски војници док су пљачкали унаоколо, зато што је букнуо у четврти где су били дворци богатих трговаца, па је Наполеон наредио да се такви изгредници стрељају. Следећег дана Наполеон је ушао у древну тврђаву Кремљ замишљен и с осећањем нелагодности, али је проверавање пожара било једноставније по дану. Французи су отишли на починак. Око поноћи град је буктао у пламену. Како је град био углавном од дрвених кућа то се пожар лако ширио, а потпомагао га је стални ветар који је варнице и распирени запаљени материјал носио према крововима Кремља. Овога пута постало је јасно ко је изазвао пожар. Сами Московљани су запалили свој град, да пожаром истерају Наполеона из њега. Прво су горели вински магацини, онда су одлетели у ваздух магацини барута, изгорео је Нови гостински двор, трговачке улице, куће, цркве, фабрике.

Наполеон је наредио да се свако ко се ухвати у паљевини одмах стреља, мада сам није могао да схвати како је Русима могло пасти на памет да униште сопствени град. Непрестано је притрчавао прозорима Кремља - који су били толико врући да их није могао додирнути - да посматра напредовање пожара који је свакога тренутка бивао све ближи. Мостови су буктали као и све околне зграде, тако да је био готово заробљен међу зидовима Кремља. Најзад се разлегао повик: "Кремљ гори!" Кула је била у пламену и француски војници управо су убили бајонетима човека који је подметнуо ватру. Наполеон је коначно схватио да су Руси спремни на све и решио је да напусти Москву.

Град је горео, то је било толико да се Наполеон морао из Кремља склонити. Отишао је у Петров дворац. "То они сами пале. Какви су то људи! То су Скити! Каква решенос! Варвари! Да ужасна призора" узвикнуо је Наполеон. Он ту ноћ замало није изгорео, оклевао је да изиђе из Кремља тако да му је ватра скоро затворила све излазе. Његов пратилац гроф Сегир писао је како је цар одабрао једну уску улицу "која је кривудала, где је на сваком кораку био пожар... где је претила опасност од кровова и греда који су се рушили и купола са којих се топио метал, а на све стране виделе су се само рушевине. Они су пролазили преко тла у пламену, испод неба у пламену и између зидова пламена."

Наполеон је нашао пут из овог пакла. Следећег дана пожар је још увек беснео. Французима који су се улогорили на пољима Москва је изгледала као ватрени океан. Призор се није мењао све до 18. септембра када је пала прва киша. Французи су се тада вратили у уништени град огрезао у води. После месец дана пао је први снег и Наполеон је решио да изведе своју војску из Русије. Уследило је велико повлачење са свим својим страхотама.