Izvor: Objava, 29.Okt.2018, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

БИТКА НА ИВАНКОВЦУ 1805. ГОДИНЕ

Уверивши се да се буна на дахије из 1804. године претворила у побуну против Царевине, Порта је наредне године одлучила да ствар узме у своје руке. Зато је нишког Хафис-пашу поставила за београдског везира, и он је са 15.000 војника кренуо за Београд. Близу Ћуприје, на левој обали Велике Мораве, чекао је спреман Карађорђе са око 5.500 устаника, те га је Хафис-паша, Турчин родом из Ниша, заобишао, али му се на том путу испречио војвода Миленко Стојковић са Петром Добрњцем и кнезом Стеваном Синђелићем, ушанчивши се са 2.500 људи код села Иванковац, четири километра од Ћуприје. После неуспелог покушаја да нудећи му бератом кнежевство придобије војводу, паша у рангу везира кренуо је, 18. августа, у напад. Жестока борба водила се целог дана. У току ноћи устаницима је у помоћ прискочио и Карађорђе опкољавајући Параћин у који се паша повукао. У тренутку предаха, код Карађорђа је стигао, загрејан пићем, његов писар Стева. Гледајући конак обасјан мноштвом свећа, замолио је Карађорђа да "избаци један топ на Турке". Ђуле је пало усред конака и ранило пашу. Сутрадан је с белом заставом стигла турска делегација да моли Карађорђа да не напада Параћин, објаснивши да је рањени Хафис-паша побегао према Нишу. Карађорђе није напао Параћин објаснивши Турцима да је то Лесковачки пашалук и да је он само хтео да одбије пашин напад.

Хафис-паша, закратко и само на папиру везир, вратио се с војском у Ниш и ту после неколико дана умро. Покушај Порте да помоћу царске војске поврати царску власт над Београдским пашалуком завршио се неуспехом. Битком на Иванковцу завршено је прво раздобље Првог српског устанка, време самоодбране и борбе против дахијске управе, и отпочиње борба српског народа против Порте.