Izvor: Objava, 17.Jan.2021, 12:31

БЕНЏАМИН ФРЕНКЛИН

Амерички писац, дипломата, физичар, филозоф и државник Бенџамин Френклин рођен је 17. јануара 1706. у Бостону као осмо од десеторо деце Џоусаие и Ебаје Френклина. Отац му је био произвођач сапуна и воска. Пошто је две године похађао школу, отац га је у десетој години запослио у својој трговини. У дванаестој години почео је да учи штампарски занат код свог старијег брата Џемса. Доцније успешан новинар и послован човек, Френклин је направио и бројна открића која су унапредила науку XVIII века.

У седамнаестој години се преселио у Филаделфију и тамо је 1728. отворио сопствену штампарију. Френклин се ускоро умешао у локалну политику и живо је размењивао информације с људима заинтересованим за науку у британским северноамеричким колонијама. Већ годину дана пошто је основао штампарију, преузео је уређивање једних новина и брзо се развио у успешног издавача. Нарочито су му познати били "Pеnnsylvаnniа Gаzzеtе" ("Пенсилванијске новине") и "Pооr Richаrd's Аlmаnаck" ("Алманах сиротог Ричарда"), преко којих је Френклин стекао име и као аутор.

Френклин је 1737. постао заменик управника поште за град Филаделфију. Око 1744, његов немирни ум окренуо се науци. Његов први изум, гвоздена пећ која се и данас користи, доживео је велики успех и подстакао нова научна истраживања. Добивши неку електричну справу из Велике Британије, 1747, Френклин је објаснио како лајденска боца садржи електрицитет. Такође је изнео идеју о електрицитету као протоку честица које носе негативан и позитиван набој. Френклин је најпознатији по својој теорији да је гром облик електрицитета. Да би то доказао, 1752. рискирао је живот пуштајући змаја на металној жици усред олује и произвео електричне варнице између жице и својих прстију. Ти резултати довели су га до изума громобрана.

У каснијим годинама, окренуо се политици и свом политичком циљу, независности британских северноамеричких колонија. У Лондону је заступао многе колоније. По избијању Америчког рата за независност, припадао је људима који су, као Томас Џеферсон, редиговали нацрт Декларације независности, допуњавали га и најзад потписали Декларацију. Крајем 1776, Континентални конгрес га шаље у Париз као пуномоћника за добијање помоћи од Француске. Тамо успева да добије од Француске зајам од 3 милиона ливри за финансирање америчких трупа, шаље оданде стручне официре (маркиза Лафајета и барона Штојбена) у Америку да извежбају и предводе војску и успешно води преговоре о савезу и трговачком уговору са Француском. После учешћа у склапању Париског мира, којим је 1783. завршен Амерички рат за независност и призната независност Сједињених Држава, Френклин се 1785. враћа у Америку. Исте године изабран је за председника своје родне државе, Пенсилваније, а две године касније, као делегат Пенсилваније у Филаделфијском Конвенту учествовао је у писању Устава Сједињених Држава.

Френклин је, уз многа открића као што су громобран, Френклинова пећ, бифокалне наочаре, улична лампа, столица за љуљање, хармоника и одометар, оставио и свој велик допринос просвећивању. Основао је једну од првих јавних библиотека као и један од првих универзитета у Америци - Универзитет Пенсилванија. На ширем друштвеном плану, успоставио је модеран поштански систем, успоставио полицију и ватрогасну службу.

Он је стварно живео према сопственом начелу: "Ако не желиш да те забораве чим умреш и иструнеш, или пиши о стварима које је достојно читати или ради ствари о којима је достојно писати."

Позната је његова "Аутобиографија" (1791).

Бенџамин Френклин умро је 17. априла 1790. у Филаделфији.