Izvor: Objava, 13.Jan.2021, 15:31

ЈУРАЈ ДОБРИЛА

Истарски бискуп Јурај Добрила рођен је у Јежењу, у тињанској жупи, у средњој Истри, 16. априла 1812. Натпросечна интелигенција довела је веома сиромашног сељачића у (немачке) пучке школе у Тињану и у Пазину те у гимназију у Карловцу и Горици, где је свршио и богословске науке.

Свештеник је постао 1837, службује неколико месеци као капелан и учитељ у Хрушици, а затим студира теологију у бечком Аугустинеуму. За време школовања спријатељио се са Јосипом Јурјем Штросмајером, са којим је и доцније одржавао трајне везе. Након што је у Бечу докторирао, враћа се у бискупију и службује у Трсту као капелан и (немачки) проповедник, директор и вероучитељ девојачке школе, директор и професор у семеништу за богослове IV годишта. Године 1854. именован је за каноника и жупника катедрале св. Јуста у Трсту. Од 1857. је поречко-пулски, а од 1875. до смрти тршћанско-копарски бискуп.

Као истарски бискуп постао је члан Покрајинског сабора у Поречу. Представљао је истарски сабор у Царевинском већу у Бечу. У Сабору је подржао предлог да се записници и одлуке Сабора објављују не само на италијанском, него и на "славенском" језику; при томе је апеловао на италијанску већину да не ускраћује права Хрватима и Словенцима, јер ће они кад се народно освесте, одговорити на неправде на начин који се неће свидети истарским Италијанима. Због својих хрватских и словенских осећања, Добрила је био у Сабору непрекидно изложен нападима чланова италијанске либералне странке. Добрила је бранио интересе Хрвата у Истри, равноправност хрватског језика с италијанским, оснивао школе и стипендије за ђаке, које је већином слао у пучку школу у Кастав или у гимназију у Ријеку; ширио је у народу хрватску књигу и подизао народну свест, истицао је потребу подизања народне интелигенције, економског просвећивања и разумног економисања, како би се истарски сељак ослободио зависности од италијанског трговца и лихвара.

Целокупан иметак оставио је у добротворне сврхе. Покренуо је хрватске новине у Истри ("Наша слога", 1870), штампао молитвеник "Оче, буди воља твоја!" , који је био необично важан за народно просвећивање, и збирку поучних прича, пословица и цитата "Различно цвијеће".

Умро је у Трсту 13. јануара 1882.