Izvor: Objava, 03.Jan.2021, 15:07

БИТКА КОД ПРИНСТОНА

Принстон је град у савезној држави Њу Џерзи, САД, код којега се 3. јануара 1777. године, током америчког рата за независност, одиграла битка између америчке војске и британских снага.

Почетком 1776. године, генерал Вилијам Хоу, главни командант британске војске, доживео је понижење када је био приморан да напусти Бостон и повуче се у Нову Шкотску. Након тога центар ратних операција постао је Њујорк. Британци су одлучили да им ту буде главни штаб, делимично због одличне њујоршке луке, а делимично и зато што су се надали да ће тако изоловати Нову Енглеску од осталих крајева земље. Са армијом од 30.000 људи и великом флотом, Хоу је стигао у њујоршку луку из Нове Шкотске у јуну 1776. године. Очекујући његов долазак, врховни командант Континенталне војске, генерал Џорџ Вашингтон, са својом војском похитао је из Бостона и заузео положаје делом на Менхетну, а делом преко Ист Ривера у Бруклину.

Током следећих неколико месеци, Британци су низали победу за победом. Хоу је поразио америчке снаге у Бруклину, заузео Менхетн, одбацио Американце преко реке Хадсон, а у току јесени гонио их је ка југу преко Њу Џерзија. Вашингтонова армија је почела да се распада а многи родољуби Њу Џерзија, уверени да је рат изгубљен, пожурили су да се закуну на верност британском краљу Џорџу III. Вашингтон је у очајању схватио да нешто конкретно мора да подузме како би подигао морал својих војника и створио нови жар за борбом. На руку му је ишло то што је британски генерал крајем године већину својих трупа послао у Њујорк да тамо проведу зиму, оставивши, ипак, неколико гарнизона у Трентону, Принстону, Бродентауну и формиравши базу за снабдевање Њу Брунсвика. Вашингтон је одлучио да изненада нападне британски гарнизон у Трентону. На Божић је успео да са 2.400 људи преброди залеђену реку Делавер, кроз заслепљујућу снежну олују, и пређе на другу обалу, коју су држале хесенске трупе под британским заповедништвом - 24.000 људи и 18 топова - изгубивши при том свега четири војника. Изненађење је у потпуности успело: за
мање од једног сата 1.000 немачких најамника, који су спавали не очекујући напад, било је заробљено. Патриоте су тако добиле нови полет и нове чланове. Хоу је одмах одреаговао на овај срамни пораз. Наредио је генералу Чарлсу Корнвалису који се налазио у Њу Џерзију да сломи малу побуњеничку војску. Корнвалис је са на брзину скупљеним британским резервама стигао у Трентон 2. јануара 1777. године, али је одбио савет својих официра да одмах нападне побуњенике, тврдећи да може да их "сатера у ћошак" наредног дана.

Вашингтон, чија је војска бројала око 5.200 људи, одмах је смислио план како да се избави из те тешке ситуације: оставио је у свом логору довољан број људи и упаљених ватри како би се стекао утисак да су још увек у њему и са остатком својих трупа кришом прошао поред редова Црвених мундира. У зору је већ био близу Принстона, где је изнова напао и натерао на бег један одред британске војске који се припремао да се припоји Корнвалису. Када је чуо да се битка одиграва иза његових леђа, Корнвалис се одмах вратио у Њу Брунсвик како би заштитио своју базу за снабдевање и Вашингтон је тако неометано могао да одведе своје већ исцрпљене људе до зимског логора, на брдима око Мористауна.

Поразом код Принстона Британци су напустили скоро целу територију Њу Џерзија.