Izvor: Objava, 20.Nov.2020, 15:39

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ

Велики руски књижевник и мислилац Лав Николајевич Толстој рођен је 9. септембра 1828. у Јасној Пољани, у племићкој породици. Борио се као официр у Кримском рату у опсади Севастопоља (1854-1855). Рат га је инспирисао да напише збирку приповедака "Севастопољске приче". После рата, прикључио се књижевном кругу у Санкт Петербургу. 1862, оженио се и повукао се на имање у Јасну Пољану. Тамо је написао свој најчувенији роман, "Рат и мир". Око 1883, Толстој се одрекао свих својих материјалних богатстава да би живео животом сељака. У својој 82. години је напустио породицу и кућу и умро 20. новембра 1910. на железничкој станици Астапово, одбивши да се измири са православном црквом која га је раније екскомуницирала.

По пореклу племић, Толстој је у свом делу био сав окренут народу који је живео у тешким условима царског самодржавља и грубе експлоатације.
Целокупни књижевни опус посветио је разобличавању тешког друштвеног стања у Русији тога времена, писао је против свих институција које су притискивале целокупан друштвени живот, против бракова заснованих на интересима, против неправедних судова, против лицемерја цркве, против рата, израбљивачке племићке класе, царског самодржавља и терора помоћу којег се оно одржавало, али је у свему томе постојао дубок раздор у његовој личности: био је ненадмашан сликар стравичне беде руског сељака и свих видова насиља у тадашњој Русији, али се с друге стране свим жаром залагао да се та питања не смеју решавати помоћу насиља, буна и преврата, него мирним путем кроз просветитељски рад и васпитним мерама.

Као писац поседовао је огромну и оригиналну снагу; одликују га изванредна једноставност израза, јасноћа у казивању својеврсног реализма; његова дела су постала културна својина читавог човечанства; извршио је велики утицај и на руску и на светску књижевност;
поред приповедака, драма и романа, треба споменути и његову обимну и ангажовану публицистичку делатност, јер је у својим чланцима показао исту ширину интересовања, исту дубину повезаности с народним животом и оштрину критике тадашњег руског друштва као и у својим уметничким делима; у тој делатности су такође веома видљиве драстичне противречности у његовом погледу на све проблеме Русије, али и на начин решавања тих проблема, тј. увек страсно противљење да се злу супротставља насиље у било ком виду.

Најпознатији Толстојев роман, "Рат и мир", говори о животу двеју руских племићких породица, Ростових и Болконских, у периоду од 1805. до 1814. и описује кућни и војнички живот у Русији у време Наполеонових ратова. Озарена Наташа заљубљује се у Андреју Болконског, затим у превртљивог Анатола Курагина, пре него што нађе срећу поред Пјера Безухова, чији је лик аутор дао са много наклоности. Ова бића која се мењају насликана су са истом прецизношћу као и Наполеон, а посебно генерал Кутузов, који представља онај дух руског народа коме Толстој даје највећи историјски значај.

Његов други велики роман, "Ана Карењина", је трагична прича о великој љубави између супруге једног високог службеника и младог официра Вронског. Њен муж јој опрашта и пушта љубавнике да оду. Али грижа савести јунакиње, туга што је напустила дете, површност Вронског и декаденција друштва разарају њихову везу. Ана ставља тачку на то и баца се под воз. Поред ове драме, коју је инспирисала једна вест, миран живот који настоји да води пар Кити - Љевин, и резигнираност Дарје, удате за бекрију Облонског, стварају умерен поглед на руску породицу.

Поред већ наведених, главна дела су му: роман "Васкрсење"; приповетке "Отац Сергије", "Козаци", "Кројцерова соната", "Хаџи-Мурат"; драме "Живи леш", "Царство мрака", "Светлост у тами светли"; студије "Шта је уметност?", "Исповести", "У чему је моја вера?", "Не могу да ћутим!", "Па шта да радимо?";мемоари "Детињство", "Дечаштво", "Младост" и др.