Izvor: Objava, 03.Okt.2020, 13:58

БИТКЕ НА МАРТИНИЋИМА И КРУСИМА

БИТКЕ НА МАРТИНИЋИМА И КРУСИМА

У лето 1796. године скадарски везир Махмут-паша Бушатлија почео је да гомила војску према Црној Гори. Тврдио је да нема намеру да удари на Црну Гору, већ само на Пипере и Бјелопавлиће (Брда), због тога што су ови "путеве затворили, и у градове турске забун учинили".

Махмут-паша поручио је црногорском владици Петру I Петровићу Његошу да не помаже Пипере и Бјелопавлиће, у противном он ће "онога ко им помоћ даде ћерати љутом Арбанијом". Но, Црногорци и Брђани су дали писану заклетву да ће се ујединити и заједно одбранити од Турака. И тако је у јулу Махмут-паша са 18.000 војника напао Црну Гору. Толику турску војску, која је наступала од Спужа, Црногорци су дочекали са око 3.000 бораца и у боју у рејону Мартинића 11. јула Турци су претрпели тешке губитке. Сам Махмут-паша био је рањен.

И поред ове победе опасност за Црну Гору није прошла. Махмут је спремао брзу освету. Почетком септембра скадарски паша је опет напао на Црну Гору. Овај напад био је организованији и озбиљнији него прошли. Турци су напали из три правца. Главна турска војска, која је наступала ка Цетињу, бројала је око 23.000 људи. Црногорска војска (око 6.600), која се поставила према овом турском одреду, била је подељена у два дела под командом владике Петра и гувернадура Јована Радоњића. Одсудна битка водила се 3. октобра на Крусима. Црногорци су пустили турске предње делове да продру дубље у њихов распоред, а затим су изненада напали главнину и тако је потукли да је погинуо и сам Бушатлија (од руке Богдана Вукова из села Залаза).

Ове две сјајне победе над Турцима 1796. године, на Мартинићима и на Крусима, не само што су пронеле славу црногорског оружја (руски цар Павле I им је честитао посебном граматом и Црној Гори загарантовао помоћ од 1.000 дуката годишње) него су означиле и почетак уједињења Црне Горе и брђанских племена. Такође, дале су и велики подстрек другим поробљеним народима на Балкану да одлучније крену у борбу за ослобођење од турског јарма.

После победе на Крусима, Русија је владику Петра I одликовала орденом Александра Невског првог степена. Вук Караџић пише да од битке на Крусима "почиње ново доба за Црну Гору. Отад почиње њена независност".