Izvor: Objava, 20.Sep.2020, 18:39

БИТКА КОД ВАЛМИЈА

Двадесетог септембра 1792. године вођена је једна од најпресуднијих битака у целокупној светској историји. У то време, Француска револуција је и даље била релативно умерена. Званично, Француска је још увек била краљевина, мада је краљ Луј XVI био свргнут и заточен. Две европске силе, Аустрија и Пруска, одлучиле су да се обрачунају са револуцијом и покажу свима у Европи да се не може тек тако свргавати краљеве и стављати их у затвор. Владари ове две државе су удружили своје војске, чији је задатак био да продру у Француску, заузму Париз, ослободе Луја XVI и врате га на престо. Тако би био обновљен и феудални поредак у Француској и враћена моћ племству.

За заповедника савезничке армије која је требала победити револуционарну Француску постављен је Карло, војвода од Брауншвајга, пруски војсковођа, познат као зет британског краља Џорџа III (био је ожењен Августом, сестром Џорџа III кога су Американци победили у Рату за независност). Занимљиво је да ће кћерка војводе од Брауншвајга, Каролина, постати краљица Уједињеног Краљевства, супруга Џорџа IV (сина Џорџа III).

Коалициона војска, састављена од искусних пруских и аустријских војника, упала је 19. августа 1792. године у Француску. Након што је 2. септембра заузео Верден, војвода од Брауншвајга се спремао да кроз Аргонски теснац продре у Шампању, унаточ епидемији дизентерије, која му је десетковала војску, и обилним кишама што су путеве претварале у каљуге. У Паризу је настала паника, јер се мислило да је све изгубљено. Наиме, револуционарна војска је у то време још била непознаница и није се знало како ће се супротставити непријатељу. Французи су послали две војске да зауставе инвазију: генерали Шарл-Франсоа ди Перије Димурје, заповедник Северне армије, с командом у Седану, и Франсоа Кристоф Келерман, из Мезе, састали су се 19. септембра код Сент-Менулда, иза леђа непријатељских трупа. Тиме је Париз остао незаштићен, али је угрожен непријатељски систем веза. Уз то је савезничка армија била и преморена услед дугога маршевања. Војвода од Брауншвајга је тек после неуспелих преговора с Димурјеом донео одлуку да заметне битку. Веру у победу уливала му је чињеница што је пруска војска словила за најквалитетнију у Европи, док је француска војска добрим делом била састављена од добровољаца и мобилизованих људи, међу којима су многи били први пут у рату.

До битке је дошло 20. септембра 1792. године код брежуљка Валми, на чијем се врху уздизала једна ветрењача. Французи су имали око 60 хиљада војника а Пруси и Аустријанци око 34 хиљаде. Битка је почела артиљеријском ватром савезничке армије. Добро распоређени испод ветрењаче на брежуљку, где су Димурје и Келерман поставили своју артиљерију, француски војници су без узмицања подносили противничку ватру, док су стари Грибовалови топови разбијали нападе непријатеља. Тада је у јуриш кренула француска пешадија: Келерман, натакавши на врх мача капу с тробојном перјаницом, повео је своје људе уз поклич: "Живела нација!" Импресионирана оваквим држањем противничке војске, пруско-аустријска војска није се усудила да продужи напад него је застала. После 10 дана војвода од Брауншвајга је наредио повлачење према граници.

Успеху Француза у овој бици несумњиво је допринео борбени елан који су имали Револуцијом одушевљени регрути. Али треба напоменути и чињеницу да су ипак више од половине француске пешадије сачињавали искусни војници предреволуционарне краљевске војске. Још је важније да су практично сви артиљерци и готово сва коњица били из бивше француске краљевске војске. Управо је искусна артиљерија, надмоћнија од непријатељске, одиграла пресудну улогу у бици код Валмија.

Након битке код Валмија у Паризу је настало славље и одушевљење. Мада незавршена, ова битка је свакако представљала војни успех Француза, али више од свега њихову моралну победу, јер после ње за пруску пешадију више није могло да се каже да је непобедива. Истовремено спречено је поновно успостављање старог режима. Немачки песник Гете, који је пратио инвазионе трупе на бојиште, није могао а да не забележи: "С овим местом и даном почиње нова епоха светске историје".