Izvor: Objava, 20.Sep.2020, 18:37
ПРВО ПУТОВАЊЕ ОКО СВЕТА
Прво путовање око света извршио је Фернандо Магелан. Родио се у Португалији 1480. године. Пореклом је био племић и живео је на краљевом двору. Али он није волео живот на двору, желео је да путује, да испитује непознате земље. У двадесетој години живота напустио је двор и од тада је учествовао у неколико експедиција које су ишле да истражују нове земље. Најзад је наумио да пође на путовање око Земље. Португалски краљ није хтео да му да новац да би опремио лађе за пут и он пређе у суседну Шпанију. Шпански краљ му изиђе у сусрет, да му потребан новац и он опреми лађе за пут.
У то време путовање преко океана је било тешко и опасно. Бродови су били на једра и кретали се помоћу ветра. А ветар није дувао, или ако је дувао, није у том правцу у коме брод треба да плови. Путеви преко океана нису били познати. Нарочито је био непознат Велики океан. Ниједан брод пре Магелана није га препловио с једног краја на други. Колики је Велики океан? Колико треба путовати да се пређе? Какве опасности чекају путнике на томе путу? То нико није знао. Било је заиста херојско дело поћи на такав пут. Па ипак Магелан је то учинио. Из шпанског пристаништа Севиље на Средоземном мору испловио је 20. септембра 1519. године са флотом од 5 малих, застарелих бродова. Посада флоте бројала је 265 морнара.
Кад су изишли на Атлантски океан, упутили су се на запад, према Јужној Америци. Три и по месеца путовали су преко Атлантског океана. Кад су стигли до Јужне Америке, путовали су на југ поред источне обале Јужне Америке. Магелан је стално тражио мореуз за који је веровао да постоји, да би кроз њега изишао у Велики океан. Понегде су се заустављали крај обале и трговали са Индијанцима. Од њих су узимали храну а у замену им давали разне ситне ствари које су понели на пут.
Никако нису наилазили на мореуз и пловили су све даље на југ. Пут је био све тежи. Морнарима се чинило да је лудост путовати даље и захтевали су од Магелана да се врате натраг. Магелан није хтео. Морнари се побуне, али је Магелан драстично угушио побуну и они наставе пут.
Дошла је била зима, није се могло даље путовати. Склонили су се у један залив и ту презимили. С пролећа, 1520. године, пошто је било прошло више од годину дана откако су пошли на пут, пођу даље.
Дошли су до нечега што се чинило као велики залив који улази дубоко у копно. Магелан није ни слутио да се налази пред улазом у мореуз, који је толико дуго тражио. Сутрадан је послао два брода да испитају "залив". Они су се вратили и саопштили да нису дошли до краја "залива". Магелан одлучи да пође тим путем верујући да је то мореуз. Пут је био врло тежак. Мореуз се час ширио, час сужавао, делио на безброј рукаваца, па нису знали којим рукавцем да пођу. Свуда около биле су планине и високе стене им заклањале видик. Тако су путовали на срећу и лутали кроз мореуз данима и данима. Морнари су опет постали незадовољни. Опет је Магелан морао да их умирује и да их присили да наставе пут. Али капетан једног брода заостане, прикрије брод док остали нису одмакли, окрене брод и упути се натраг преко Атлантског океана у Шпанију. Магелан га је дуго тражио, али кад га нису нашли, наставио је пут са 4 брода.
После 22 дана лутања кроз мореуз, најзад су изишли на Велики океан. Настало је опште весеље. Радовали су се морнари, радовао се и Магелан. Ни слутили нису да их тек сада чекају патње и невоље и да ће врло мали број од њих преживети и вратити се у отаџбину.
Мореуз је Магелан назвао Мореуз Свих светих по католичком празнику који је био тога дана. Доцније дато му је име Магеланов мореуз, како се и данас зове.
Кад су оставили обале Јужне Америке и запловили Великим океаном, имали су лепо време. На океану је било стално мирно, без бура, те га Магелан назове Пацифик, Тихи океан.
Пловили су прво на север до 16° јужне ширине, па су онда скренули на запад. Пролазили су дани, пролазиле недеље, месеци, нигде никаквог копна на видику. Стално само вода, вода, бескрајна водена пустиња. Сунце је немилосрдно палило и изазивало људима пликове по кожи, месо се укварило, вода загадила. Скорбут, традиционална невоља морнара, почео је да узима свој данак. Ускоро је посада била принуђена да једе "стари пексимит претворен у прах и пун буба", како је у своме дневнику записао један учесник експедиције, па додаје: "Пили смо воду која је била жута и заударала... Јели смо говеђе коже што смо их узели испод окрајака крижа, па и струготину од дрвета, као и пацове, који су стајали по пола круне сваки... Најтежа је несрећа што су нашим људима толико отекле десни да нису могли јести и деветнаест их је умрло." Сви су веровали да су осуђени на смрт.
Најзад угледају два острва. Обрадовали су се надајући се да ће наћи хране и воде и спасти се. Али кад су пришли острвима, видели су да су потпуно гола и пуста. Магелан их је назвао Несрећна острва. Тек после четири месеца путовања, после патњи и страдања, кад су већ били на измаку снаге, дођу до насељених острва. Стигли су до Малајског архипелага. Ту су се снабдели храном и водом, опоравили се и наставили пут. Отада су наилазили стално на насељена острва. Негде би их становници острва лепо примили, негде су са њима водили борбе.
Када су дошли до једног већег острва на Филипинима и искрцали се на њега, нападну их становници острва и оспу на њих читав пљусак стрела, копаља и камења. У тој борби погинули су Магелан, два капетана брода и 20 морнара. Остали се повуку на бродове и побегну.
Магелан је погинуо 27. априла 1521. године у четрдесет првој години живота. Мада није завршио путовање, његова је заслуга што је путовање организовано, предводио је експедицију, прешао највећи део пута, па је по томе ушао у ред најважнијих морепловаца.
Остали морнари наставили су пут пловећи стално на запад. Борећи се са многим тешкоћама, многи морнари су изгинули, бродови пропали, и најзад је само један брод, "Викторија", са 17 морнара стигао 6. септембра 1522. године у Севиљу одакле је експедиција пошла. Тако се после три године завршио тај пут око света. Пловећи непрестано према западу стигли су најзад тамо одакле су и пошли и доказали да Земља није плоча већ округла као лопта и да слободно лебди у васиони.
