Izvor: Objava, 02.Sep.2020, 08:35

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ - ПРВИ ТОТАЛНИ РАТ У ИСТОРИЈИ

Други светски рат 1939-45. био је у сваком погледу први тотални рат у историји човечанства. Тотални рат је сукоб који на разне начине укључује не само војску него целокупно становништво на једном географском подручју. Војне операције Другог светског рата одвијале су се на свим континентима и мобилизовале су дотад невиђене материјалне и људске потенцијале. Први светски рат 1914-18. је био рат војски, док је цивилно становништво иза фронта само потпомагало ратне напоре. За разлику од њега, Други светски рат увукао је на дотада невиђен начин директно у сукоб и цивилно становништво. Доказ о овој новини у односу на претходне ратове јесте и број цивилних жртава. Он увелико надмашује број погинулих војника.

У Другом светском рату погинуло је око 24.370.000 војника, док је број изгинулих цивила око 30.915.000. Ова невероватна бројка укључује велики број стараца, жена и деце, јер у ратом захваћеним подручјима нико није био поштеђен. Циљ потпуног уништења противника спроводио се свим средствима, без икаквог обзира према цивилном становништву.

Ваздушни напади узроковали су смрт бројних цивила јер су, осим што су имали за циљ уништење индустријских и војних потенцијала противника, авиони гађали и цивилно становништво у сврху деморализације непријатеља и његовог психолошког застрашивања.

Немци су се први послужили овом стратегијом. За време инвазије на Пољску 1939, Варшава је непрекидно бомбардована како би се застрашили пољски војници. С истим циљем нацисти су следеће године бомбардовали многе британске градове. Лондон је претрпео огромне штете, док је немачко ваздухопловство градове Бирмингем и Ковентри сравнило са земљом. Британци су одговорили још страшнијим ваздушним нападима на територију Немачке. Од 1942. британско и америчко ваздухопловство извело је мноштво напада на немачке градове, а врхунац страхоте било је бомбардовање Дрездена, препуног немачких избеглица, где је у фебруару 1945. убијено више од сто хиљада људи. Било је то уништавање немачког народа које је у завршној фази рата и сам нацистички вођа Хитлер сматрао оправданим пред историјом, јер се тај народ није показао "вредним" његових "великих" идеја.

Да би избегли смрт с неба, становници градова кренули су у збегове: напуштали су градове у потрази за склоништем, не увек сигурним, на селу.

Један други допринос, плаћен крвљу цивилног становништва, произашао је из учествовања људи у покретима отпора у земљама окупираним од сила Осовине. Мртвих није било само међу учесницима покрета отпора, него је и цивилно становништво често плаћало животом оружане акције герилаца. Убијајући цивиле, нацисти су желели да деморализују борце за слободу и лише их сваке подршке. Нацисти су и без тога вршили терор над становништвом окупираних земаља.

У неким случајевима, као против Јевреја или Руса, Немци су вршили геноцид. У Хитлеровим плановима Јевреје је требало потпуно истребити, али они нису били једини на удару његовог злочиначког ума. Сличну судбину је наменио Русима, док су остали словенски народи требали да постану робови и да раде за Немачку до смрти.

Немци су депортовали милионе мушкараца, жена и деце из окупираних земаља тамо где им је била потребна радна снага. Извлачили су људе из кућа, с посла, хватали их у рацијама. Многи су помрли већ приликом транспорта или на немилосрдном присилном раду.

Након свих ових окрутности током рата, свет је на крају рата био у прилици да види на делу оружје за тотално уништење. Биле су то атомске бомбе које су Сједињене Америчке Државе у августу 1945. бациле на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки, где је цивилно становништво практично уништено. У Хирошими је атомска бомба уништила 98% зграда и убила 71.000 људи. Много више их је умрло од последица бомбардовања, од рањавања или последица радијације. Већина су били обични цивили. Амерички политички и војни врх "оправдали" су овај варварски чин и људске патње потребом да се убрза предаја Јапана и тиме заврши Други светски рат и даље проливање крви.