ВЕЋЕСЛАВ ХОЉЕВАЦ

Izvor: Objava, 22.Avg.2020, 09:26

ВЕЋЕСЛАВ ХОЉЕВАЦ

Револуционар, партизански комесар и народни херој Већеслав Хољевац рођен је 22. августа 1917. године у Карловцу. Као намештеник са шест разреда гимназије, рано приступа револуционарном радничком покрету у Карловцу, те у 22. години постаје члан Комунистичке партије, а 1941. и члан Окружног комитета КПХ Карловац и његовог Војног комитета.

Након фашистичке окупације Југославије 1941. године организује с комунистима и скојевцима у Карловцу диверзантске акције и учествује у прикупљању оружја за предстојећу борбу.

После провале, хапшења и стрељања многих карловачких комуниста и скојеваца од стране усташа у јулу 1941. године, напушта Карловац и одлази на Кордун, у Партизански одред "Дебела коса", где као политички комесар одреда постаје један од најистакнутијих и најпопуларнијих руководилаца Народноослободилачке борбе у околини Петрове горе.

Већ 2. августа 1941. године учествује у нападу одреда на пошту у Тушиловићу у коме је лакше рањен, а 18. августа именован је у партизанско руководство за Петрову гору, касније названо Команда НОП одреда Кордуна и Баније. Као политички комесар ове Команде руководи акцијом упада партизанског вода из Петрове горе у окупирани Карловац 17. новембра 1941. године.

Од краја 1941. до новембра 1942. године je политички комесар Групе НОП одреда Кордуна и командант Друге оперативне зоне, а од тада до краја рата je политички комесар Првог корпуса Народноослободилачке војске Хрватске.

После ослобођења, као генерал-потпуковник Југословенске армије, био је командант Загреба и командант Војне управе ЈА за Истру и Словенско приморје, а по изласку из ЈА министар рада у влади Федеративне Народне Републике Југославије и саобраћаја у влади Народне Републике Хрватске, те од 1952. до 1963. године председник Градског народног одбора у Загребу.

За народног хероја проглашен је 1951. године.

Аутор је аутобиографског дела "Записи из роднога града".

Умро је 11. јула 1970. године у Загребу.