Izvor: Objava, 18.Avg.2020, 12:06

БИТКА НА ИВАНКОВЦУ

Прекретница у Првом српском устанку против Турака (1804-1813) била је битка на Иванковцу августа 1805. када су Срби први пут победили турску царску војску.

Устаничко вођство је, по одлуци скупштине у Пећанима (29. априла 1805. године) од султана захтевало да Срби у Београдском пашалуку бирају веће од дванаест кнезова и посебно врховног кнеза; кнезови би сакупљали данак и предавали га посебном турском чиновнику за финансије. У ишчекивању српске делегације из Цариграда, коју су чинили аустријски коњички капетан Петар Чардаклија, прота Алекса Лазаревић и трговац Стефан Живковић-Нишлија, и одговора Порте, устаници су до јула 1805. ослободили Соколску (осим тврђаве Соко) и Пожешку нахију, Карановац и Ужице (варош).

Уверивши се да се буна на дахије из 1804. претворила у побуну против Турске Царевине, Порта је одлучила да ствар узме у своје руке. Одбила је српске захтеве, и Хафис-агу, заповедника Ниша, унапредила у чин паше и поставила за београдског везира, наложивши му да ликвидира устанак и заведе турску власт. Предводећи султанову војску од 15.000 људи, претежно Арнаута, Хафис-паша је долином Мораве кренуо ка Београду. Близу Ћуприје, на левој обали Велике Мораве, чекао је спреман Карађорђе са око 5.500 устаника, те га је Хафис-паша, Турчин родом из Ниша, заобишао, али му се на том путу испречио војвода Миленко Стојковић са Петром Добрњцем и кнезом Стеваном Синђелићем, утврдивши се са 2.500 људи у три добро уређена шанца на десној обали и на Иванковцу, брду четири километра североисточно од Ћуприје. План тројице војвода био је да Хафис-пашу намаме на простор између Иванковца и Карађорђевих положаја и тако га потуку. Хафис-паша је покушао да придобије Стојковића нудећи му бератом положај кнеза у Пашалуку ако пропусти његову војску ка Београду.

Овај је одговорио: "Кад је Хафис-паша пошао са царским ферманом, нека иде царским друмом преко Мораве, Јагодине и даље за Београд. Туда су од Косова па до данас сви везири у Србију улазили. А што ми берат и кнежевство обећава, знајте да волим над овим крајем бити српски командант, него бератом кнез над целим Пашалуком. Зато Хафис-паши не дам преко Пожаревачке нахије проћи!" Паша у рангу везира напао је у неколико колона на положаје Миленка Стојковића. Битка је вођена 18. августа, од јутра до вечери. Сви турски јуриши су одбијени. Ноћу 18/19. августа, када је Карађорђе прешао набујалу Мораву и стигао на Иванковац, Турци су се повукли у Параћин. Карађорђе је са обједињеном војском запосео положаје изнад Параћина. У тренутку предаха, код Карађорђа је стигао, мало напит, његов писар Стеван Стевановић. Гледајући пашино коначиште обасјано мноштвом свећа, замолио је Карађорђа да "избаци један топ на Турке". Ђуле је пало усред конака и ранило пашу.

Сутрадан је с белом заставом стигла турска делегација да моли Карађорђа да не напада Параћин, објаснивши да је рањени Хафис-паша побегао према Нишу. Карађорђе није напао Параћин објаснивши Турцима да је то Лесковачки пашалук и да је он само хтео да одбије пашин напад.

Хафис-паша, закратко и само на папиру везир, вратио се с војском у Ниш и ту после неколико дана умро од последица рањавања. Покушај Порте да помоћу царских трупа поврати царску власт над Београдским пашалуком завршио се неуспехом. Битком на Иванковцу завршено је прво раздобље Првог српског устанка, време самоодбране и борбе против дахијске управе, и отпочиње борба српског народа против званичне Турске.