Izvor: Objava, 11.Avg.2020, 00:09

СИМО ШОЛАЈА

Прослављени партизански командант и народни херој Симо Шолаја рођен је 1. марта 1905. у селу Пљева, код Шипова. Пре Другог светског рата био је шумски радник. У Народноослободилачком рату је од 1941. а члан Комунистичке партије Југославије је од 1942. Један је од организатора устанка у своме крају. Био је упоран, хладнокрван у тешким ситуацијама, бескомпромисан у борби против непријатеља, због чега је стекао симпатије бораца и народа свога краја.

Трећег септембра 1941. почела је офанзива на Јањ и Пљеву. Батаљон Немаца и мостарска усташка бојна, подржавани артиљеријом и авијацијом, наступали су према Трећем крајишком одреду. Иако су партизани пружали жилав отпор, непријатељ је продро на ослобођену територију. Борци Јања и Пљеве вратили су се својим кућама да заштите своје породице. Али нису могли да спрече злочин. На подручју Јања спаљено је око 400 кућа и поубијано 1.195 људи, жена и деце.

У тим тешким часовима Шолаја је бодрио народ и борце и позивао их да учврсте своје борбене редове. Његова се чета није расула, него је ојачала и спремала освету.

Непријатељ је покушао да и Пљеву опустоши, али је Шолаја са шездесет бораца поставио заседу на Козилу. И када се колона усташа враћала у сумрак из Јања према Јајцу, одјекнули су плотуни. На усташе су с чела ударили Шолаја и Јово Кљајић, а с леђа вод Душана Метлића. У току борбе један Шолајин борац привукао се непријатељском брдском топу, ликвидирао посаду и запленио га. Осим тога заплењено је и шест митраљеза. Усташка бојна изгубила је пола људи, два брдска топа и целокупно тешко наоружање.

Двадесет петог фебруара 1942. снаге Трећег крајишког партизанског одреда и четнички батаљон "Кочић" напали су Мркоњић Град. Шолаја, командант Другог батаљона, је са 150 партизана ушао у варош, запалио жандармеријску станицу и зграду среског начелства. У тренутку када му се смешила потпуна победа, четници су издали акцију: омогућили су Италијанима да се извуку на њихове положаје и да бочним противнападом сломе партизански напад. Шолаја и његови борци су се морали, у тешким условима, пробијати из града. Уз подршку осталих партизанских јединица, то им је пошло за руком.

Двадесет четвртог априла 1942. Шолаја је са четири борца отворио ватру на 500 италијанских војника који су пошли из Мркоњић Града према Јајцу. Тада је Шолајина група била принуђена да се повуче до положаја код Магаљдола, где јој се придружило још двадесет бораца. Ту је непријатељево наступање успорено, а тридесет Италијана избачено из строја. У исто време је око 800 домобрана ишло из Јајца у сусрет Италијанима. Шолаја их је сачекао и у трочасовној борби их разбио. Једва је 300 домобрана успело да се споји са Италијанима и оде у Мркоњић Град.

Шолаја је јуначки пао у нападу на усташки гарнизон у Купресу, 11. августа 1942.