Izvor: Objava, 18.Jul.2020, 10:20

БИТКА НА КОЗАРИ

Планина Козара, жариште оружаног устанка Босанске Крајине у време Народноослободилачког рата, била је неуништиви бастион слободе. Она је пркосила непријатељу који је током 1941. и почетком 1942. покушавао више пута да уклони растућу опасност по околне гарнизоне.

Још марта 1942, Немци су одлучили да изведу офанзиву на Козару. У том циљу извршили су у тајности обимне припреме. Те припреме су убрзане после ослобођења Приједора, 16. маја 1942, јер су удвостручене снаге Козарчана постале још озбиљнија опасност. Осим тога, у селу Ломовити код Приједора 21. маја формирана је и Прва крајишка бригада, а следећег дана је добила тенкове и старе авионе. Слободна територија се простирала од реке Саве на југ до планина Козаре и Грмеча.

Немци и усташе су схватили да је град Бања Лука и рудник гвожђа Љубија у опасности. И, 10. јуна, окупатор је отпочео концентричан напад на партизане из свих околних гарнизона. Иако је то било време минималног немачког војног присуства у Југославији, Немаца је било - 25.000, усташа и домобрана - 45.000, четника - 2.000, а Мађари су учествовали са 5 бродова за надгледање. А партизана? Свега 3.500 бораца Другог крајишког одреда са пет батаљона. Значи, двадесет према један!

Убрзо Козара је била окружена троструким обручем. Жестоке борбе са обострано тешким губицима. Одбрана, у почетку успешна, после десетак дана непрекидних борби почела је да слаби услед губитака, умора и нестанка муниције.

Трећег јула донета је одлука за пробој из обруча. Ноћу 3/4. јула, отпочело је пробијање кроз вишеструко утврђене линије обруча у југозападном делу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. После интензивне битке, Први и Ударни батаљон пробили су обруч и створили пролаз у ширини од два километра. Од поноћи, до 4 сата ујутру, та бреша је нудила могућност извлачења свих партизанских снага. Али, због слабе везе то није постигнуто. Непријатељ је око 9 сати успео да опет затвори обруч. Покушај пробоја обруча током следеће ноћи углавном није успео. Само неколико стотина бораца са делом становништва успело је да се извуче према планини Грмеч. Рањеници и већина народа, Други, Трећи и Четврти батаљон, остали су у обручу.

Становништво Козаре тих дана доживело је тешку судбину. Сурову, да суровија није могла бити. Настали су најтрагичнији тренуци. Непријатељ је побио рањенике. Младо и старо борило се свим средствима. Али, отпор партизанских снага био је скршен. Мноштво народа је поубијано у збеговима, по шумама, на праговима својих домова. Ликвидирани су најзверскије. На малом гробљу у Босанској Дубици убијено је 1.600 људи, крај кречане 800, на железничкој станици Церовљани 700 младића... Најчешће су проглашавани "заробљеним партизанима" и одмах стрељани. Већина становништва, њих 68.600, отерана је у злогласне логоре Јасеновац, Сајмиште и др. Међу њима су била и 23.853 детета. Најстрашнију трагедију доживела су деца силом одвајана од мајки. Са Козаре је у дечје концентрационе логоре одведено око 12.000 малишана. Непријатељ је претресао Козару и Просару тринаест дана, све до 18. јула.

Поред цивилног становништва Козаре, тешко је страдао и Други крајишки одред, који је имао преко 1.700 мртвих и рањених бораца. Али ни противник није прошао јефтино. Избачено је из строја преко 3.000 непријатељских војника. Осим тога, партизани су током офанзиве запленили 2.500 пушака, око 200 пушкомитраљеза, 24 минобацача а 11 тенкова је уништено.

Козарска офанзива, по жестини борби, обостраним губицима и жртвама становништва, представљала је једну од најдраматичнијих епизода Народноослободилачког рата. Иако је починио нечувене злочине, непријатељ није успео да уништи Други крајишки одред, нити да угуши борбу народа Козаре.