Izvor: Objava, 23.Jun.2020, 22:22

ЦАРИЦА ЖОЗЕФИНА

Мари-Жозеф-Роуз Ташер де ла Пажери била је Наполеонова супруга и француска царица. Наполеон ју је увек звао Жозефина. Рођена је 23. јуна 1763. године у месту Лес Тројс-Илес на Мартинику, у богатој породици власника плантажа чија су имања уништили урагани 1766. године. Отишла је за Париз 1779. године да се из користи уда за Александра, виконта од Боарнеа, француског аристократу. Брак није био срећан, мада му је Жозефина, пре званичне раставе 1785. године, родила двоје деце, кћерку Хортенс и сина Ежена. Жозефина се вратила на Мартиник 1788. године, али је 1790, после устанка робова на отоку, поново отишла за Париз.

Жозефина је водила раскалашан друштвени живот у Паризу и одржавала везе са неколико угледних људи, али живот јој је био угрожен када се њен бивши супруг сукобио са револуционарним јакобинцима, након чега му је у јуну 1794. године одрубљена глава на гиљотини. И сама Жозефина је такође била у затвору, али ослобођена је након што је вођа јакобинаца Максимилијан Робеспијер погубљен следећег месеца. Након ослобођења и формирања власти Директоријума, као предводница париског друштва, упознала је Наполеона Бонапарту, генијалног младог официра.

Жозефина и Наполеон венчали су се 8. марта 1796. године, пре него што је Наполеон отишао у Италију, где је требало да преузме команду над француском војском која се борила против Аустријанаца. Стално јој је писао страсна љубавна писма, али одговоре на њих није добијао. Жозефина није била одана и верна супруга Наполеону. Због њеног неверства Наполеон је 1799. године хтео да се разведе, да би га на крају њена деца из првог брака убедила да одустане од развода. Наполеон је често био незадовољан и њеном екстравагантношћу. Ипак, у време Конзулата Жозефина је користила свој положај у друштву да би поспешила политички успех свог супруга.

Наполеонов војни и политички успех био је незаустављив, па га је папа Пије VII 1804. године крунисао за цара Француске. У тренутку крунисања, Наполеон је зграбио круну из папиних руку и сам је ставио на главу. Затим је он крунисао Жозефину као царицу.

Тада је изгледало да је Жозефинина будућност обезбеђена: била је царица Француске, њен син се оженио кћерком краља Баварске, а кћерка се удала за Наполеоновог млађег брата Луја. Али пошто је Наполеон постао цар Француза, био му је потребан син, а како Жозефина није била у стању да му га подари, развод је постао неминован. Наполеон је 1810. године добио поништење брака са Жозефином и склопио брак из политичке користи с Маријом Лујзом, кћерком цара Аустрије.

Жозефина се повукла ван Париза у дворац Малмезон, где је живела срећно, а са Наполеоном, који је наставио да плаћа њене рачуне, остала у добрим односима све време до краја његове прве владавине. После Наполеонове абдикације, у егзилу је управо Жозефина, а не Марија Лујза, желела да му се придружи. Али, судбина је хтела другачије: у њеној намери спречила је дифтерија која јој је и одузела живот, тако да је, са Наполеоновим именом на уснама, преминула 29. маја 1814. године у Малмезону. Сахрањена је у оближњој парохијској цркви у Реилу. Када је умирао у егзилу на острву Света Јелена 1821. године, Наполеон је последњи поглед усмерио на Жозефинин портрет. Растао се са светом шапућући:
"Француска, војска, Жозефина."