Izvor: Objava, 13.Jun.2020, 16:23

САВА КОВАЧЕВИЋ

Народни херој и легендарни јунак Сава Ковачевић рођен је 25. јануара 1905. у селу Нудо у Црној Гори. Веома рано прихватио се социјалистичке идеје и учествовао у раду културно-просветних и синдикалних организација у разним крајевима Црне Горе и Србије. Члан је Комунистичке партије Југославије од 1925, члан Окружног комитета КПЈ у Никшићу (1934), члан Покрајинског комитета КПЈ за Црну Гору и Боку (1937). Био је прогањан и осуђиван од Суда за заштиту државе (1930, 1934, 1935, 1936, 1939).

Од онога дана када су у лето 1941. у окупираној и раскомаданој Југославији запуцале устаничке пушке, Сава Ковачевић није знао за одмор. Био је један од организатора устанка у Црној Гори, командант Никшићког партизанског одреда, заменик команданта Главног штаба за Црну Гору и Боку, члан Врховног штаба, а од 1942. командант Пете црногорске пролетерске бригаде. У сваком сукобу с непријатељем расло је и разбуктавало се његово борбено расположење.

Сава је био човек немирног духа, предузимљив и смео. Радије је нападао непријатеља него чекао на положају. У борби је увек ишао на челу јединице, свуда се истичући великом храброшћу. Борци су га волели, поштовали и следили у најтежим часовима, а непријатељ се плашио чак и његовог имена.

Јулски устанак у Црној Гори изненадио је окупаторе. У првом налету ослобођено је Грахово, крај кога се налази Савино родно село. Ту је заробљено седамдесет Италијана.

Небројене су Савине заслуге и јунаштва. Крајем новембра 1941. са дванаест бораца напао је италијанске тенкове и камионе који су ишли од Билеће ка Грахову, претходно проценивши да се они преко Осјеченице неће моћи пробити у Никшић. Групи Бањана наредио је да поруше друм код Стражишта и ту поставе заседу, а онима што су држали положај према Ластви поручио је да отуда не пропусте непријатеља.

Са преосталих шест другова Сава је похитао за италијанском колоном. У погодном тренутку, када су се тенкови и камиони враћали од Клобука, где је цеста била прекопана, Сава је на њих отворио ватру. Иако је однос снага био неповољан за партизане, Сава је рачунао да ће изненадним нападом победити. Италијани су прихватили борбу и Савина је група била убрзо опкољена. Та неравноправна борба трајала је скоро два сата. У критичном тренутку Сави је упомоћ пристигао Василије Чиле Ковачевић са својим борцима, и италијански обруч је разбијен. Затим су стигле нове групе партизана из Осјеченице и омладинци са Вилуса. Десно крило Италијана је попустило, јер су изгубили петнаест војника. Користећи се мртвим углом, Чиле је скочио на један италијански тенк и присилио посаду на предају. И Сава је јуришао и заробио команданта колоне.

Са својом бригадом Сава је ослободио град Прозор. Том приликом је скакао на непријатељске тенкове и уништио их неколико.

У Четвртој непријатељској офанзиви, у бици код Јаворка у Херцеговини, Сава је са својом јединицом заробио преко 1.200 италијанских војника. У тој офанзиви уништио је читав пук једне италијанске дивизије.

Марта 1943. Сава постаје командант Треће дивизије. Сава је тада био смртна опасност за италијанске гарнизоне око Билеће, Дубровника и Требиња, тако да му је командант италијанске дивизије из Дубровника упутио молбу да прекине непријатељства. Сава му је одговорио да с непријатељем не жели преговарати, већ да се Италијани морају повући из Југославије.

У Петој непријатељској офанзиви Савина дивизија добила је најтежи и најодговорнији задатак - да заштити главнину партизанских снага и рањенике. Била је то једна од најжешћих битака у Народноослободилачком рату. Остале партизанске јединице су се пробиле, а Трећа дивизија и рањеници су опкољени у долини Сутјеске. Ситуација је била критична и наизглед безизлазна. Погледи бораца упућени су Сави.

Освануо је кобни тринаести јун 1943.

Партизани су, јуришајући, савладали први ред непријатељских бункера. Сава зграби пушкомитраљез погинулог непријатељског војника и поведе своје борце на следећи ред бункера повикавши:

"За мном, јунаци!"

То је био његов последњи јуриш. Пао је испред немачких ровова изрешетан митраљеским мецима. Жалост је обузела борце, али и још већа мржња према непријатељу и жеља за осветом. И јуриши су се смењивали. Крв је пливала по запенушаној Сутјесци. Прослављене дивизије су пробиле непријатељске обруче и кренуле да ослобађају источну Босну.

Сава је остао на мртвој стражи на попришту велике битке. Борци су га достојно светили, носили га у срцу и певали о њему.

Као један од највећих јунака Народноослободилачког рата, Сава је 6. јула 1943. проглашен народним херојем.