Izvor: Objava, 12.Jun.2020, 17:13
СТЈЕПАН РАДИЋ
Политичар и писац Стјепан Радић рођен је 11. јуна 1871. године у Требарјеву код Сиска. Још као ученик гимназије долази у сукоб с аустроугарским властима због својих политичких уверења. Због тога матуру полаже у Карловцу, а не у Загребу, где је био на школовању.
После завршене гимназије уписује се 1891. године на Правни факултет у Загребу, али га власти због отвореног напада на бана Карла Куена Хедерварија и спаљивања мађарске заставе осуђују на затвор и искључују с факултета. Покушава наставити студије у Прагу и Будимпешти, али га и тамо као проказаног државног непријатеља искључују. Због тога одлази у Русију, а затим у Париз, где завршава Вишу политичку школу. Након тога борави у Земуну као страни дописник и сарадник "Српског књижевног гласника".
Од 1902. године је у Загребу, где 1904. с братом Антуном Радићем оснива Сељачку пучку странку. Залагао се за подунавску федерацију држава и народа у оквиру Хабзбуршке Монархије. Од 1917. направио је заокрет у својој политици, отворено се залажући за политику народног јединства Срба, Хрвата и Словенаца. Ушао је у Народно вијеће. У време уједињења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године мења назив своје странке у Хрватска републиканска сељачка странка. Залагао се за федеративно и републиканско уређење нове државе. Кад се то није остварило, Радић са својом странком прелази у опозицију, због чега је био затваран и прогањан. Своју странку је 1923. учланио у Сељачку интернационалу. Нешто касније, у име странке признаје Видовдански устав и улази у владу. Поново прелази у опозицију 1927. Са Светозаром Прибићевићем ствара Сељачко-демократску коалицију.
Оштри политички иступи СДК против владе довели су до атентата 20. јуна 1928. године у Скупштини Краљевине СХС. Радикалски посланик Пуниша Рачић пуцао је на посланике Хрватске сељачке странке и убио Павла Радића и Ђуру Басаричека, а смртно ранио Стјепана Радића који је убрзо, 8. августа, умро.
Радићев утицај био је велики. Написао је више мемоарских и политичких радова, као што су "Узничке успомене", "Хрвати и Срби" и др.
