Izvor: Objava, 30.Maj.2020, 20:43

ДЕВИЦА ИЗ ОРЛЕАНА

Француска национална јунакиња Јованка Орлеанка рођена је 6. јануара 1412. у француском селу Домремију, у области Шампањи. У то време већ је увелико трајао Стогодишњи рат између Француске и Енглеске (почео је 1337) у вези са правом на наследство на француски престо. Када се Јованка родила, Енглези су већ заузели један део Француске, а француска војска већ једну генерацију није имала већу победу. Француски краљ Карло VI имао је нападе лудила и није могао да влада, а краљеви рођаци свађали су се око наследника, што је само користило Енглезима.

Јованка је рано остала без родитеља, а бригу о њој преузео је ујак. Израсла је у паметну и искрену девојку, мада никада није учила да чита и пише. Чувала је стада, боравећи на планини и певајући, обучена у сиромашну одећу. Свакога дана је тражила да је воде у цркву да се исповеда.

Одмалена је имала осећај да је од бога предодређена да ослободи Француску енглеске доминације. У њеној шеснаестој години, 1428, одлучила је да притекне у помоћ француском престолонаследнику Карлу VII. Јованка је убедила Робера од Бодрикура, француског војсковођу, да Карлу уручи писмо којим му се она представила.

У Карлов дворац у Шинону на Лоари Јованка је са својих шест пратилаца дошла преобучена у мушкарца. Изјавила је тамошњем генералу да ју је Бог послао да помогне Французима да отерају Енглезе и да ће се повући чим се Карло VII крунише.

"Ја не знам да јашем ни да се борим. Бог ће ме водити и помоћи ми" рекла је.

Када је Карло чуо да долази, одлучио је да је стави на пробу, па се преобукао у дворанина, а најбољег сарадника поставио да "глуми" њега. Јованка га је одмах препознала међу свитом дворана и поклонила му се до земље. Након тога, одобрен јој је пријем код краља. Требало јој је само неколико минута да убеди деморалисаног краља да ју је Бог послао да спаси Француску, мада су Карлови феудалци сматрали да је енглески шпијун, вештица или чаробница.

Јованка је од Карла добила малу војску и кренула према граду Орлеану који је био под непријатељском опсадом. Јованка се истакла храброшћу и успела да у мају 1429. за само девет дана ослободи град. Победа код Орлеана улила је нову храброст француској војсци коју је предводила Јованка, и она је наставила ка Ремсу, месту где су по традицији крунисани француски краљеви, а које је тада било дубоко у територији под енглеском контролом.

Карло VII је у јулу коначно свечано крунисан за француског краља: Јованка је била поред њега током целе церемоније. Њен задатак је био обављен, али она се није вратила скромном животу пастирице. Остала је на бојном пољу. После крунисања, Карло VII је одбио да крене у освајање Париза. Јованка је одлучила да сама настави борбу уз снажну подршку војске и народа.

Међутим, 23. маја 1430. године током опсаде Компјења ранили су је и заробили Бургунђани који су били у савезу са Енглезима. До тада је Јованка већ постала симбол буђења патриотизма, а Енглези су давали 10.000 златних круна како би била предата у њихове руке. Њена судбина била је запечаћена.

Како би избегли одговорност за њену смрт, Енглези су Јованку предали црквеном суду у Руану, где је против ње покренут процес због јереси, пошто је тврдила да је директно, без посредовања Цркве, била надахнута од Бога. Карло није учинио ништа да је ослободи, што му није служило на част. Јованка се јуначки држала пред инквизиторима током дуготрајног суђења, али се јавно одрекла своје изјаве о божанском надахнућу и осуђена је на доживотну затворску казну. Међутим, она је убрзо потом повукла изјаву о одрицању, па је изведена пред световни суд и осуђена на смрт као вештица. На једном тргу у Руану је 30. маја 1431. спаљена на ломачи. Имала је 19 година.

Године 1449. Карло VII поново је заузео Руан и, прогоњен трагичном Јованкином судбином, поново покренуо нову истрагу против ње. Папа Калист III размотрио је оптужбе и прогласио је невином 1456. Наполеон Бонапарта је 1803. прогласио симболом Француске. Године 1909. Римокатоличка црква ју је прогласила блаженом, а 1920. и за светицу. Због својих херојских подвига добила је надимак Девица из Орлеана.