Izvor: Objava, 29.Maj.2020, 08:24

ИВАН КУКУЉЕВИЋ САКЦИНСКИ

Историчар, књижевник и политичар Иван Кукуљевић Сакцински рођен је 29. маја 1816. године у Вараждину.

Гимназију полази у Вараждину, а након тога уписује се у кадетску школу и постаје официр дворске гарде у Бечу.

Упознаје се с Људевитом Гајем и постаје ватрени присталица и један од вођа илирског покрета. Напушта 1842. године војну службу и сав се посвећује покрету. Успут обавља посао "малог суца" у Загребачкој, па котарског суца у Вараждинској жупанији, да би од 1861. до 1867. године био велики жупан загребачки.

Био је поборник ослобођења и уједињења Јужних Словена револуционарним путем с ослонцем на војнике из Војне крајине. Са Људевитом Гајем и Амброзом Враницанијем водио је народни покрет 1848/9. године. Први је илирско име заменио југословенским.

Као један од вођа Илирске странке одржао је 1843. године први посланички говор на народном језику у Хрватском сабору (дотле се у Сабору говорило латински). Међу осталим, казао је:

"Мртви језик римски, а живи
мађарски, њемачки и талијански, то су наши тутори. Живи нам се грозе, мртви нас држе за грло, гуше нас и немоћне нас воде и предају живима у руке. Зато сам ја тога мнијења, да би славни сталежи и редови на то већ једном мислити почели, како да свој језик туђему претпоставе и њега у јавни живот уведу."

На његов предлог Хрватски сабор донео је 1847. године одлуку о увођењу народног језика у службене сврхе.

Писао је стихове, драме, приповетке и културно-историјске чланке и расправе у духу романтизма. Иако је написао прву оригиналну драму у хрватској књижевности "Јуран и Софија", није у књижевности оставио дубљег трага, како је то постигао у историографији. Основао је Друштво за повијесницу југославенску и повезује га са сличним удружењима у другим словенским земљама. Уређивао је часопис "Аркив за повјесницу југославенску" од 1851. до 1875. године. Активно на терену испитује споменике и истовремено ради по архивама. Као резултат својих дугогодишњих истраживања објављује у свескама "Словник умјетниках југославенских". У бројним расправама обрађује поједине уметничке споменике и дела појединих јужнословенских уметника. Иако самоук, положио је темеље модерне хрватске историографије.

Осим већ поменуте драме "Јуран и Софија", остала дела су му "Различна дела I-IV", монографија "Гласовити Хрвати" и др.

Умро је 1. августа 1889. године у дворцу Пухаковец у Загорју.