Izvor: Objava, 22.Maj.2020, 16:00

БИТКА КОД АСПЕРНА

БИТКА КОД АСПЕРНА

Код Асперна, села на левој обали Дунава, близу Беча, вођена је 21-22. маја 1809. године, током Наполеонових ратова, битка између француске и аустријске војске. Француским снагама (око 98.000) командовао је француски цар Наполеон I, а аустријским (око 105.000) надвојвода Карло, унук Марије Терезије. Карло је био млађи брат тадашњег владајућег аустријског цара Франца I и имао је чин фелдмаршала.

Рат између Аустрије и Француске избио је крајем марта 1809. године. Започела га је Аустрија, сама и без савезника, како би поправила последице пораза у рату против Наполеона из 1805. године. Прикупљање аустријске војске под надвојводом Карлом извршено је у рејону јужно од Регенсбурга, а француске нешто западније. Тако је дошло до првих сукоба код Регенсбурга и нешто јужније, који су, најзад, аустријску војску довели у неповољан положај. Стога се она повукла северном обалом Дунава ка Бечу, а француска је наступала јужном обалом и 13. маја заузела Беч.

Наполеон је одлучио прећи Дунав и напасти надвојводу Карла, који се са својом војском налазио североисточно и северно од Беча на широкој равници Мархфелд на левој обали Дунава. Због тога су саграђена три понтонска моста. Надвојвода Карло није спречио француску војску у форсирању реке, јер је био све припремио за одлучну битку на левој обали. Од та три моста био је најважнији трећи испод Беча, код Кајзер-Еберсдорфа, који је водио преко 7.500 m широког и 7.680 m дугог отока Лобау на онај део леве обале, на коме се налазе села Асперн и Еслинг. Французи су 20. и 21. маја прешли преко тог моста те су напали на Аустријанце пре, него што им је цела војска прешла преко Дунава. Двадесет првог маја две су се војске са највећом храброшћу цео дан бориле за та два села. Та борба остала је нерешена, јер Французи нису могли пребацити на леву обалу своје резерве с десне обале преко поплавним водама оштећених мостова. У току предвечерја и ноћи мостови су донекле поправљени, те су на леву обалу прешле нове француске резерве. Већ рано ујутру 22. маја битка је настављена и трајала је до ноћи, када је Аустријанцима пошло за руком да потисну француске снаге, које су се повукле на оток Лобау.

Наполеон је у овој тешкој бици по први пут осетио да се више не бори против плаћеника предвођених бирократама и уображеним величинама, већ против самог народа под вођством великог војсковође. Французи су имали близу 20.000 погинулих, а међу њима је био и маршал Жан Лан. Сама битка код Асперна је један од најкрвавијих судара Наполеонове епохе. Ратна срећа се мењала неколико пута, све док није сам надвојвода Карло узео у руке заставу пешадијске регименте генерала Антона Заха, која је била у резерви те је лично повео у јуриш. У бици су се истакли граничари из Војне крајине. Мада су имали неколико хиљада погинулих више од Француза, Аустријанци су постигли успех, а њему је највише допринела артиљерија, концентрисана у једној огромној батерији, уништавајући француске јуришне одреде. Код Асперна се расплинула легенда о Наполеоновој непобедивости. Жртвама је касније подигнут споменик, назван Лав од Асперна (Dеr Löwе vоn Аspеrn), који је дизајнирао аустријски вајар Антон Доминик Фернкорн.