Izvor: Objava, 01.Maj.2020, 11:51

АДОЛФ ХИТЛЕР

Немачки диктатор Адолф Хитлер рођен је 20. априла у Браунауу, у Горњој Аустрији. Син аустријског царинског службеника, одбијају га на Уметничкој академији у Бечу, граду где бедно живи. У Минхену од 1913, пријављује се у немачку војску за време Првог светског рата.

Хитлер 1921. оснива Радничку национал-социјалистичку партију, довевши фашизам до екстрема. Његова партијa се шири прво у Баварској. Пуч који покушава у Минхену (новембар 1923) не успева и изазива забрану његове партије; тиме међутим постаје познат у целој земљи. Осуђен на 5 година затвора, издржао је само годину дана и за то време написао "Меin Каmpf", биографски и политички спис који ће постати програм националсоцијалиста (нациста). Док се број националсоцијалистичких посланика у Рајхстагу (Немачком парламенту) повећава, Хитлер се кандидује на председничким изборима против маршала Хинденбурга 1932. и доживљава неуспех. Али, одржава га бројка од 230 нацистичких посланика изабраних те године, па се Хинденбург одлучује да га у јануару 1933. наименује за канцелара Рајха.

Хитлер за годину дана намеће националсоцијалистичку диктатуру. "Нови поредак" уведен у Немачкој, почива на реваншистичком духу против западних сила, на намери да се на истоку освоји "животни простор" за Немце, сматранима "вишом расом", као и на прогону комуниста и свих напредних снага и мржњи према Јеврејима.

Хитлер врши припреме за агресивни рат. Западне силе ставља пред низ свршених чинова, међу којима је поновно заузимање Рајнске области (1936). Оснажен савезом са Италијом, припаја Аустрију ("Аnschluss" [Аншлус], септембар 1938) и присиљава западне силе да потпишу Минхенски споразум (септембap 1938), према ком је немачким трупама дозвољено да окупирају Судетску област у Чехословачкој. После потписивања немачко-совјетског уговора (август 1939), он напада Пољску 1. септембра и тако изазива Други светски рат. Захваљујући генералштабу у коме се налазе добри тактичари, он односи брзе победе против Пољске, Норвешке, затим Француске и на Балкану, па упућује своје трупе на Совјетски Савез (1941). Тада контролише велики део Европе. На окупираним територијама спроводи геноцид над Јеврејима, словенским народима, Ромима као и другим етничким групама. Али, пораз код Стаљинграда (1943) и искрцавање савезника у Нормандији (јун 1944) окончавају његову доминацију. Нервно растројен, Хитлер се тада налази у стању блиском лудилу. Лакше је рањен у атентату који организује војска у јулу 1944. Пред крај рата, суочен са неминовним поразом, овај највећи злочинац у светској историји 30. априла 1945. извршава самоубиство у рушевинама Берлина којег је освајала Црвена армија.