Izvor: Objava, 19.Apr.2020, 18:34

МАДАМ ТИСО

Мари Грошолц, касније удата Тисо, постала је успешна, богата и славна захваљујући свом таленту за обликовање воска.

Рођена је у Страсбуру, 1. децембра 1761. Живела је са мајком удовицом у кући доктора Филипа Курцијуса из Берна, код кога је њена мама радила као гувернанта. Омиљени хоби доктора Курцијуса било је вајарство. Мала Мари је расла окружена воштаним бистама и гипсаним калупима. Одмалена је показивала велико интересовање за изучавање анатомије, за израде портрета и технику изливања воска.

Године 1778, доктор се са Мари и њеном мајком преселио у Париз. Убрзо се прочуло за таленат младе ученице. Вест о њеним уметничким способностима допрла је и до Версаја. Стигао је позив од краљевске породице да подучава сликању Елизабету, сестру Луја XVI, што је Мари радо прихватила. Девет година проведених на двору, умало јој за време Француске револуције није дошло главе. Њено име нашло се на листи за ликвидацију. Мари је са мајком завршила у тамници, у истој ћелији са Жозефином, будућом Наполеоновом женом. Мари и њена мајка биле су до главе ошишане и спремне за гиљотину када је стигла вест о помиловању. Доктор Курцијус успео је да се у Народној скупштини избори за њихове животе. Услов је био да Мари докаже приврженост Револуцији израдом самртних маски гиљотинираних племића. Између осталих, на њен радни сто су доспеле и главе краља Луја XVI и краљице Марије Антоанете. Годину дана после смрти њеног учитеља, доктора Курцијуса, 1795, Мари се удаје за француског инжењера Франсоа Тисоа. Родила му је два сина. Главна њена преокупација, међутим, није била породица, већ покретни музеј воштаних фигура. Оставила је мужу и мајци млађег сина и без знања енглеског, у својој четрдесет првој години, са старијим сином кренула је преко Ламанша.

Пуне тридесет три године обилазила је Велику Британију са својом покретном изложбом. Мајка јој је умрла, 1826, у Француској. Млађи син тек тада долази код ње у Велику Британију. Већ помало уморна од путовања и рада на воштаним фигурама, Мари је решила да се скраси у седамдесет четвртој години и отворила у Лондону, у Бејкер Стриту, стални изложбени простор. Постигла је велики успех, а њена слава стигла је и до САД. Огласио се чувени власник циркуса Барнум са жељом да откупи музеј. Мадам Тисо га је одлучно одбила. Наставила је неуморно да израђује воштане фигуре славних личности.

Године 1850, завршила је и своју фигуру - аутопортрет. Те исте године, 16. априла, је и умрла у Лондону, тихо, у сну, у својој осамдесет деветој години.