Izvor: Objava, 08.Mar.2020, 12:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИДЕАЛИ ЖЕНСКЕ ЛЕПОТЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Идеал лепоте женског тела мењао се кроз историју. Трендови су се понављали, али ни данас не постоји универзалан рецепт.

Грчка богиња Афродита, односно римска Венера, оличење је античког идеала лепоте: пуно, обло тело, ни предебело ни премршаво, а које ће оживети ренесанса. Ренесансна жена служи се козметиком и нарочиту пажњу посвећује коси бојећи је у плаво. На цени је била светла, прозрачна пут, тело је створено за то да га славе златарске рукотворине, а жена је та која у животу двора диктира модна правила.

Након путених и сензуалних барокних дама облог тела, наступиће мање сензуалне жене, али слободније понашање; без спутавајућег стезника и расуте косе. Под утицајем француске моде, 18. век обележиће преуски корсети којим су визуелно жене постизале танак струк а велике груди. Пред крај тог столећа није било у моди скривати груди, оне се слободно показују изнад повеза који их придржава и оцртава струк, док су се даме 19. века вратиле корсету како би имале савршену фигуру пешчаног сата. У Уједињеном Краљевству, крупнија грађа сматрана је пожељном као симбол мајчинства, али је узак струк и даље представљао симбол грациозности и женствености.

Након Првог светског рата појављује се "мушкарача": модерна жена са кратком боб фризуром тежи полној и друштвеној еманципацији.

Већ током наредне деценије природна женственост је поново у моди.

Шездесетих година 20. века узор постаје тинејџерка, витка као чувена Твиги, и у шокантној мини-сукњи! Седамдесете су биле повратак природности, а осамдесете су промовисале успешну пословну жену, атлетске фигуре, затегнутих и мишићавих руку и великих груди.

После периода деведесетих, када је манекенским пистама дефиловала читава легија екстремно мршавих, готово анорексичних девојака, прве године 21. века поново враћају тренд лепотица уског струка и бујних облина...