Izvor: Objava, 18.Feb.2020, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

МАРИЈА КРВАВА

Марија I Тјудор била је краљица Енглеске и Ирске, којој је прогањање протестаната током њене кратке владавине од 1553. године до смрти донело надимак "Марија Крвава". Рођена 18. фебруара 1516. у Гриничу, била је једино преживело дете Хенрија VIII и Катарине Арагонске. Марија је раздвојена од своје мајке приликом развода њених родитеља 1531. године и више је никада није видела. Протерана са двора, Марија је проглашена незаконитом и изгубила је право да наследи престо, али јој је то право враћено 1544. године Законом о наслеђивању.

Током владавине њеног полубрата Едварда VI и унаточ његовим уредбама у корист протестантизма који је Хенри VIII, због свађе са папом, увео у Енглеску, Марија је остала верна католичанству. У својој тридесет седмој години, као католичка уседелица, дошла је на престо. Енглеска се у кратком периоду поново нашла на раскрсници којој се вери приволети, што је за собом повлачило питање судбине милиона људи.

Марија Тјудор имала је основни циљ, обнову старе католичке вере, али је хтела да обезбеди и наследство престола, јер уколико би остала неудата, престо би припао њеној полусестри Елизабети (која ју је и наследила после смрти), и која би уништила њена настојања. Удала се за будућег шпанског краља Филипа II чиме су спојени енглески и шпански престо. Краљевска свадба прослављена је у Винчестеру, 25. јула 1554. Филип се тактично сложио да ће се повући у случају да Марија умре пре њега без наследника. Овај брак није наишао на одобравање код народа, из разлога што Енглеска није зависила од трговине са Шпанијом, али највише због страха да злогласна шпанска инквизиција не буде уведена и у њиховој земљи.

Марија је испрва тражила само толерисање католичанства, коме су многи Енглези остали верни. Међутим, ускоро је почела да тежи оном стању у ком је вера била пре раскола. Загрижени протестанти били су присиљени на привремено прогонство на континент. Већ новембра 1554, у Енглеску је стигао кардинал Реџиналд Поул, као папски изасланик. Несрећна и без деце, краљица се све више за савет обраћала њему. Он је разрешио земљу духовног испаштања које ју је задесило због раскола и јереси, и мудро се уздржао од захтева за повраћај црквених земљишних поседа који су прешли у световне руке, за време владавине Хенрија VIII. Али враћање католичанству било је у тесној вези са прогањањима, за каква се у историји Енглеске до тада није знало. Током четири године, које су претходиле њеној смрти, Марија је одобрила смртну казну над готово 300 протестаната, нарочито у југоисточној Енглеској. Међу погубљеним протестантима били су и кентерберијски надбискуп Томас Кранмер, као и бискупи Николас Ридли и Хју Латимер. Ипак, већина њих је била скромног порекла.

Марија је дозволила Филипу да 1557. године Енглеску увуче у шпански рат против Француске, који је Енглеску коштао Калеа, њеног последњег територијалног поседа на европском континенту. Таква је била цена брака са Шпанцем. Овај брак се у сваком погледу показао као јалов. Неплодност је, уопште, била одлика владавине Марије Тјудор, искрене, одане, љубазне и културне особе, али невичне политици и управљању. Умрла је 17. новембра 1558. у Лондону, уз проклињање и оштру осуду својих поданика.