Izvor: Objava, 04.Feb.2020, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ТАДЕУШ КОШЋУШКО

Пољски револуционар и родољуб Анджеј Тадеуш Бонавентура Кошћушко рођен је 4. фебруара 1746. у месту Мерецовшизна у Великом војводству Литванија у Пољско-литванској унији. Његова породица је била племићка. Како је одлучено да његовом старијем брату припадне имање, Тадеуш се посветио каријери у војсци. Уписао је новоформирану Витешку школу у Варшави за образовање официра и државних службеника и тамо добио задивљујуће образовање - поред војних предмета учио је историју, филозофију, латински, пољски, немачки, француски, право, економију, географију, аритметику, геометрију и инжињерију.

Након дипломирања на Витешкој школи у Варшави и Војној академији француске краљевске коњичке гарде у Версају, унапређен је у капетана пољске војске и као такав стиже у Америку 1776. као добровољац у Америчком рату за независност. Стигао је у августу, а већ у октобру унапређен је у пуковника Континенталне војске, да би касније био именован за главног инжењера Континенталне војске.

Његов рад је представљао значајан допринос америчкој победи, а сматран је за једног од најбољих инжењера Континенталне војске. Учествовао је у утврђивању Филаделфије.

Џорџ Вашингтон му је поверио инжењеријске радове на утврђењу Вест Поинт на реци Хадсон. После тога је тражио да буде прекомандован у јужну армију, где је такође дао значајан допринос америчкој победи.

Након стицања независности, млада америчка држава је према Кошћушку била широке руке. Резолуцијом Конгреса унапређен је 1783. у бригадног генерала америчке војске. Добио је и америчко држављанство и знатну количину земље и новца. Користио је новац за откуп слободе и образовање афроамеричких робова и због тога је уживао велики углед у либералним круговима.

Тадеуш Кошћушко се вратио у Пољску на своје имање у августу 1784. са демократским идејама и великим плановима. Одмах је ослободио све своје женске кметове, а мушким је смањио радну обавезу.

Локално племство нимало није било одушевљено овим потезима, али Кошћушкова слава из Америчког рата за независност је стигла и до Пољске. Постао је генерал-мајор, добио велику плату, славу и утицај.

Кошћушко је пристао уз демократски устав од 3. маја 1791. У оружаној борби против војне интервенције Русије следеће године је блистао. Прво је постао командант дивизије, а након што је у бици код Зиеленце победио далеко надмоћнијег непријатеља унапређен је у генерал-пуковника.

Међутим, пољски конзервативци били су на страни Русије, краљ Станислав Август неодлучан, и Кошћушко, дубоко разочаран, не изгубивши као војсковођа ниједну битку, принуђен је да емигрира, прво у Дрезден, па у Лајпциг.

Ипак, Тадеуш Кошћушко није одустајао од своје домовине. Кад су се њени моћни суседи Пруска и Русија споразумеле о другој подели Пољске, заједно са осталим пољским емигрантима припремио је концепцију народног устанка.

На Главном тргу у Кракову 24. марта 1794. Кошћушко се свечано заклео народу преузимајући на себе формално вођство устанка као врховни командант оружаних снага пољског народа. Сељаци, којима је обећана слобода, ступили су у борбу носећи косе и, противно сваком очекивању, поразили су Русе код Раклавица 4. априла, што је био знак за општи устанак пољског народа. Побуњеници су успели у априлу да заузму пољску престоницу. У мају је Кошћушко прогласио укидање кметства и увођење грађанских закона за сељаке.

Без спољне помоћи устанак је био осуђен на пропаст. Пруске трупе пристигле су у помоћ Русима. Удружене руске и пруске снаге нанеле су Кошћушку пораз у бици код Шчекоћинија. Побуњеници су се повукли према Варшави коју су утврдили. Кошћушкова војска је одолевала месецима многобројнијем непријатељу. Тек 10. октобра у бици код Мацјејовице Кошћушко је претрпео одсудан пораз, рањен и заробљен. Руси су га послали у Санкт Петербург у Петропавловску тврђаву. Варшава је заузета 5. новембра и устанак је тако био угушен.

Руски цар Павле I ослободио је Кошћушка 1796. године. Тражио је од њега заклетву на лојалност, а овај је тражио да цар ослободи 20.000 пољских политичких затвореника.

Кошћушко се није вратио у домовину. Кратко време је живео у Америци, а 1798. се настанио у Француској, у близини Париза. Следеће године се ту сусрео са Наполеоном, али му није веровао и није подржавао обнову Пољске под надзором Француске. Због тога се није вратио у Варшавско војводство нити се прикључио оним својим сународницима који су се борили у Наполеоновој војсци.

Срео се и са руским царем Александром I Павловичем Романовим, али није се слагао ни са његовим плановима када је у питању Кошћушкова домовина. Једноставно, остао је веран идеји независне Пољске. Ако таква није могла да постоји, у њој није желео ни да живи.

Тадеуш Кошћушко се 1816. преселио у Швајцарску. Тамо је након пада с коња и умро, у Золотурну, 15. октобра 1817.