Izvor: Objava, 27.Jan.2020, 22:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ИГМАНСКИ МАРШ

Игмански марш извршиле су у ноћи између 27. и 28. јануара 1942. године главне снаге Прве пролетерске бригаде, у Народноослободилачком рату, са Јахорине, преко Игман-планине, до Фоче, и једним од најтежих маневара бораца Н0Р-а избегле удар знатно надмоћнијих непријатељских снага, које су у Другој офанзиви покушале да у источној Босни окруже и униште партизанске снаге и Врховни штаб.

Борци Прве пролетерске бригаде испољили су тада изванредне борбене и моралне квалитете. Када су од умора и незапамћене студени падали, када је мраз стезао дотле да су се мрзле руке и ноге и понестајало даха и тада се нашло самопоуздања и вере у победу.

Брига старешина о борцима изражавана је на топао, племенит и дирљив начин. Коча Поповић, командант бригаде, неуморно је обилазио колону, бодрио изнемогле, осталима објашњавао како да прескачу потоке да не би заглибили у воду. Политички комесар бригаде Филип Кљајић Фића, саветовао је промрзлим друговима:

"Само не уз ватру, другови! У рату никад не знаш ко ће жешће да те рани: непријатељ, или мраз!..."

Сваки је корак представљао напор, сваки део опреме окове који су успоравали покрет и отежавали маршруту. И поред тога борци и старешине Прве пролетерске изнели су на својим леђима изнемогле и рањене другове и тешка оруђа.

Марш преко територије под контролом непријатеља кроз немачке и усташке страже на домаку Сарајева, трајао је непрекидно деветнаест часова. Оклопни возови неколико пута су ометали покрет партизанској колони. Неочекивани наилазак бригаде поред утврђеног Сарајева збунио је непријатељске посаде, које су предузимале одбрамбене мере. За то време бригада је маршовала према циљу. У ослобођеној Фочи, 160 промрзлих бораца отишло је у болницу, где им је указана лекарска помоћ. Одстрањене су им смрзотине на ногама и рукама. "Игманци" су приликом хируршких интервенција показали издржљивост вредну дивљења. Партизански лекари су им у недостатку лекова и инструмената примитивним средствима отклањали смрзотине. "Игманци" су тада стекли симпатије осталих партизана и народа. Тито је обилазио њихову болницу и бринуо о њиховом здрављу. Он је одао велико признање свима учесницима Игманског марша.