Izvor: Objava, 26.Jan.2020, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

САВА ВЛАДИСЛАВИЋ

Руски дипломата Сава Владиславић је рођен 25. јануара 1670. године у селу Јасеник у Херцеговини, у властелинској породици. Школу је учио у српском манастиру Добрићеву код Требиња и у Дубровнику. Говорио је неколико језика: латински, италијански, турски и руски.

Као и његов отац Лука, Сава Владиславић се бавио трговином. Крајем XVII века отпутовао је из Дубровника у Цариград, а затим у Русију. Са царем Петром Великим се срео 1703. године. После извесног времена поново је отишао у Цариград по царевом налогу. Враћајући се натраг купио је као роба дечака Арапина и поклонио га Петру Великом. Био је то далеки предак Александра Сергејевича Пушкина.

Сава Владиславић се 1708. године стално настанио у Москви. Захваљујући својим изузетним способностима, образовању, знању неколико језика и смислу да се успешно бави политиком, две године доцније је постао дворски саветник Петра Великог за питања православног истока под турском влашћу. У том својству је своме господару препоручио да приликом ратовања Русије против Турске неизоставно позове на устанак Србе у Црној Гори, Брдима и Херцеговини. Цар га је послушао и по његовој препоруци овластио Михаила Милорадовића, такође Србина из Херцеговине, да заједно са црногорским владиком Данилом, са којим је Сава Владиславић био лични пријатељ, организује напад на околне турске градове. То се и догодило 1711. године.

Као један од најбољих дипломата оновремене Русије, Сава Владиславић је затим био руски представник у Риму, где је с папом преговарао о положају католичке цркве у Русији. Царица Катарина послала га је 1727. године у Кину. Закључио је први уговор између Русије и Кине. Успешно се бавио и писањем. Његови описи Сибира те извештаји из Кине значајни су књижевни и дипломатски списи. У Сибиру је основао Троицкосавски град и тврђаву Новотроицку, у којој је подигао и цркву коју је назвао црквом Светог Саве Српског.

Превео је "Краљевство Словена" Мавра Орбина и тиме знатно утицао на даљи развој српске историографије.

Потписивао се као "слуга Царског Пресветлог Величанства надворни саветник, Римски кавалер и Илирически Шлахтич" (племић).

Умро је 17. јуна 1738. године на свом имању Матокса, недалеко од Санкт Петерсбурга.