Izvor: Objava, 19.Jan.2020, 13:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

СВЕТИ ГРАД ТРИЈУ ВЕРА

Град Јерусалим су као свети поштовали Јевреји, хришћани и муслимани, који сви верују у истог Бога. Ипак, он је првобитно био посвећен сиријском божанству Шалему, богу залазећег сунца. Град се први пут помиње у 19. веку пре н. е. Његово име је значило "Шалем га је нашао". Касније су се Јевузити настанили у јерусалимској тврђави Сион око 1200. пре н. е. и собом донели култ Баала, најзначајнијег бога код Феничана и Ханаанаца.

Јерусалим је већ имао дугу паганску историју пре него што га је Давид, краљ Израела и Јудеје, освојио 1000. године пре н. е. и прогласио за престоницу. Његов син Соломон изградио је храм посвећен Јахвеу, богу Израела, на брду Сион. Храм је уживао посебан статус јер се у њему налазио Заветни ковчег. То, међутим, није било једино светилиште у Израелу. Краљ Осија (владао у 7. веку пре н. е.) касније је покушао да изврши реформу прогласивши Јерусалим јединим местом где се могла понудити жртва богу Израела.

Године 586. пре н. е. вавилонски краљ Набукодоносор разорио је Јерусалим и храмове у њему, а већину становника је присилио да напусте град. Но, педесетак година касније Јеврејима је дозвољено да се врате и поново изграде храмове. Након вавилонског ропства Јерусалим је заиста постао центар јеврејског света. Током своје владавине од 37. до 4. године пре н. е. краљ Ирод је изградио један нов и величанствен храм, након чега су хиљаде јеврејских ходочасника са свих страна хрлиле у Јерусалим.

Међутим, 70. године, за време велике јеврејске побуне против Рима, легије римског цара Тита ватром су уништиле град. Тада су стабла у његовој околини у промеру од 18 км посечена и тако све претворено у пустињу каква је и данас. Троструке градске зидине су порушене, храм Јевреја разорен и обешчашћен. Јерусалим је ипак остао главно место у мислима Јевреја унаточ чињеници да их је 135. године цар Хадријан на више од 500 година протерао одатле и на том месту саградио римски град Елију Капитолину. Јерусалим је у међувремену постао свети град и за нове, хришћанске вернике.

Године 327. побожна царица Јелена открила је Исусов гроб, који је био закопан испод једног римског храма, а цар Константин је на том месту саградио прелепу базилику. Хиљаде хришћанских ходочасника почеле су да долазе у Јерусалим како би посетили света места.

У години 614. Јерусалим су разорили и опљачкали Персијанци. Године 637. калиф Омар освојио је хришћански свети град. Јерусалим је, након Меке и Медине, постао трећи свети град муслиманског света. Муслимани су поштовали Јерусалим зато што је то био град Аврамов, Давидов, Соломонов и Исусов, које су и они поштовали као велике пророке.

Муслимани су 691. године саградили сјајну џамију, Куполу на стени, како би обележили жртву Аврамову и поново су посветили храм на планини (који су хришћани оставили у рушевинама), из ког се, према њиховом веровању, пророк Мухамед попео на небо када је доживео своје највеће духовно искуство. Муслимани нису хришћанима и Јеврејима забрањивали приступ Јерусалиму: било им је дозвољено да живе у граду и да одржавају и посећују своја света места. Али, од 11. века пут хришћанских ходочасника ка Јерусалиму све чешће су ометали нетрпељиви муслимани Селџуци, који су претходно освојили велике области у Малој Азији. Прве крсташке војске успеле су 1099. године да освоје град. Године 1187. одузео је египатски султан Саладин хришћанским витезовима Јерусалим, па је град поново био под муслиманском влашћу. Јерусалим је 1546. постао део Отоманског царства, и то је био све док га британска војска није преотела од Турака 1917. године, у Првом светском рату. Подељен је 1948. између Јордана и Израела. Израел је јордански део Јерусалима припојио 1967. године, а данас се око будућности Јерусалима жестоко споре Јевреји и Арапи. Свети град Јерусалим ипак остаје место верског обожавања и поклоништва.