Izvor: Objava, 21.Dec.2019, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈОСИФ ВИСАРИОНОВИЧ СТАЉИН

Јосиф Висарионович Стаљин је совјетски државник и генерални секретар Бољшевичке партије. Рођен је као Јосиф Џугашвили 21. децембра 1879. године у месту Горију у породици грузијског обућара и праље. Школовао се за свештеника, али је због својих револуционарних активности избачен с богословије. Имао је истакнуту улогу у руководству Руске социјалдемократске радничке партије Закавказја. Више пута је хапшен и прогањан у Сибир. Око 1913. наденуо је себи име Стаљин, "човек од челика". Од 1912. члан је Централног комитета Бољшевичке партије, а марта 1917. кооптиран у биро Централног комитета. Новембра 1917, на II сверуском конгресу Совјета, изабран је за члана Централног извршног комитета Совјета и наименован за народног комесара националности. Априла 1922, за Лењинове болести, постао је генерални секретар Комунистичке партије; ту функцију обављао је до смрти. Убрзо је дошао у сукоб с Лењином, који је предложио да се Стаљин, који је био сувише груб, смени (Лењинов тестамент), али на XII конгресу (априла 1923), Лењиново писмо није прочитано делегатима. После Лењинове смрти 1924. године Стаљин је повео борбу за успостављање неограничене личне власти у државном и партијском апарату, што га је убрзо одвојило од најистакнутијих водећих кадрова из времена Октобарске револуције. Култ сопствене личности је наметао совјетском друштву и партији без икаквих скрупула: од 1936-1939. организују се масовна јавна суђења у којима је физички и политички ликвидирано око 10.000 истакнутих револуционара и бораца, међу којима и три прва маршала Црвене армије: Тухачевски, Блихер и Јегоров. Двоструко више их је послато у удаљене затвореничке логоре.

Својим петогодишњим планом Стаљин је спровео брзу индустријализацију земље и од СССР-а створио другу по снази индустријску и војну силу, одмах иза Сједињених Држава. Међутим, његова присилна колективизација обрадиве земље у колхозе (задружна пољопривредна газдинства у власништву државе) изазвала је глад у земљи; преко 7 милиона сељака умрло је од глади. Од 1939. до смрти председник је совјетске владе. Године 1939, после неуспешних преговора са Великом Британијом и Француском, Стаљин је са Адолфом Хитлером потписао немачко-совјетски споразум о ненападању, али је и поред тога Немачка 1941. године напала СССР. Изненађен и запрепашћен, Стаљин је тако ушао у Други светски рат на страни савезника. У рату је председник Државног комитета одбране и врховни командант оружаних снага СССР-а. Најнепосредније је утицао на ток борби и победа Црвене армије. Истовремено, на састанцима са америчким председником Френклином Рузвелтом и британским премијером Винстоном Черчилом у Техерану 1943. године, као и на Јалти и у Потсдаму 1943. године, Стаљин је као вешт дипломата поставио темеље новом добу совјетског утицаја у источној Европи после Другог светског рата. Умро је 5. марта 1953. у Москви. Године 1956. Стаљина и култ личности осудио је његов наследник Никита Хрушчов.